Vojin

666 ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

веома. близу непри1атељу, кад на прилику може сво10м бдисвом ватром да потпомогне пешадшу или коњицу. Треба избацити из артидерикке тактике ону укорен.ену предрасуду, е 1е губитак топа толики као бар1ака. Чудно 1е бо1ати се за парче метала тамо, где за достижење цели по каткад пропада десетине хиљаде човечишх глава. Топ 1е барјак заклањања и иомагаља; али ни у К0101 прилици не треба да 1е друго што, но оруж1е за артиљере V— оруж1е, ко!е достиже сво1 позив у толико више, у колико 1е 1аче нанело штете ненргпатељу. Са ове точке, ии1е ли чудновато, кад се артиљер, да би сиасао топ, често више од мниме но од праве опасности, скида са положа^а онда, кад 1е непријатељ близу, т. 1. кад му се може паЈвише наудити, па шта више и савргаено устукнути га? У артилериским правилима као и у другим такође, преко 1е потребно да се учине многе измене, а све у намери да се гаго простша учине и да се људи и коњи гато боље заклања1у од ватре. Са овога гледишта чини нам се особито важно, да се 1) сведу онолика — сложена кретања и да се ограничи на само 1едан боши ред; 2) да се колуне, са свим изоставе Гер нема1у никакве боше употребе; 3) да се призна независност ако не свакога топа а оно бар водова у батериш; 4) на послетку, да би се линша боље осигурала од ватре, треба 1е што више развући у дубину, т. 1. у бошоме њеноме реду треба да се предњаци и муницшонски сандуци постављају на много воћу даљину на траг но што сад сто1е. На послетку, сврх свега реченога, не може се не пожелети да се и у артилериш одбаце они