Vojin

6

КАКО СЕ ПЕГОАДИЈА МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ,

на 2,700 корака, који одговарају ономе времену, те дакле прусст у први мах грешише за У 13 део целе даљине. Овде је већа погрешка него што је при руским исиитивањима добијена; али се то може лако да појми и да припише некоме грозничавоме стању људи, које свагда претходи ступању у бој. Пруси нису могли тачно разликовати даљине и мислили би и опет даљина је 2,500 кор., да су аустријанци и нешто ближе стајали. У след сад изреченога узрока, могли смо лако помислити, колико је то тешко, ако не и са свим немогуће, разликовати кретање противниково, који је од батерије знатно удаљен и лагано се креће; додајмо још да су та кретања обастрта нераздвојним пратиоцима боја — прашином и димом, а по каткад и маглом (Кенигрец, Инкерман, Черна). И ми не ћемо можда баш ништа погрешити, ако речемо, да батерија не ће приметити кретања, акоје од пешадије далеко 650 метара, и ова се може кретати 42 метра невиђено. 870 „ „ „ „ „ „ 65 „ 1,075 „ 80 „ „ 1,736 , , , „ , , 124 „ 2,170 „ „ „ „ „ „ 156 „ „ или неколико и више. Међу тим на даљини од870 метара, пешадија већ излази из захвата ватре, и од тад се подвргава опасности тек од некојих зрна, што прелазе средњу летну пругу. По овоме, ко се уме користити овом околношћу, што је сад показасмо, може у иногоме да ослаби штету, коју артиљерија пешадији чини. Сва вештоба пак стоји у овоме: