Vojin

кад стоји под артилеријоком ватром 5 на које пуцамо; у противноме случају, као што сами артиљери веле, „пешадија, крећући се напред и на траг, може потиснути артилерију, пре него што ова стигне, да се о начину пуцања увери.* И тако, средство, којим ће се ватра артиљеријска ослабити, наћи ће се, ако ми дознамо, у какима управо границама треба да се пешадија креће, па да јој се то кретање не примети. А то није тешко: треба само знати, каке се погрешке при оцењивању даљине обично чине, и за тим сетити се, е оне у боју не ће бити никако мање, већ на против, без сумње веће. Код Руса су запазили, да добро изучени људи, при пуцању из пушака, чине ове погрешке у оцењивању даљина оком: На 560 кор. греше 34 кор. или х / 16 , целе даљине *) „ 840 „ „ 58 „ , / 15 , „ „ ђ 980 „ „ 67 Ћ , Ујц Ђ Ћ , 1Д20 , 61 л У 18 , , Ово колебање бројева, след личних особина у људи и др. споредних узрока, може се са свим избацити и узети средња погрешка 1 / 1 б ? део целе даљина. Готово су по исто приметили Пруси у битци код Кенигреца. У Ж 6 „Артилерхвскаго Журнала" за 1867, у одсеку „Воспоминаше о дМств1лхт> 11-и п^хотнои дивиз1и сђ ел артилер1еш,^ на стр. 1,156, читамо: „почињеноме испитивању, онај делић времена међу ватром и звуком непријатељскога пуцња, изнео је 6 секуната, и наше батерије могаху да поправе с почетва узето узвишење топа (за 2,500) *) »Оружеинни зборникЂ« 1862 г. »С м 4 сб* стр. 47.