Vojin

11

дајству. И потоме дакле само правично излагање свију придпка тога рата може нам објаснити, у колико су на ток и посдедке делања утицали — и људи и стихије. Видесмо напред, с каквом је огромном војском Наполеон на Русију пошао био. Војујући пре тога скоро шест година по Шпанији Француска је војска јако ослабила била, с тога је Наполеон принуђен био, да сада састави војску од туђинаца. Од шест стотина и четири батаљона било је двеста деведесет и седам Француских и триста и седам туђинских. Осим послуге пешачке артилерије било је свега пешадије на 453 хиљаде од којих 224000 Француза и око 230000 тз^ђинаца. Код тако саставлене војске могло се још напред знати, да ће тешко бити одржати дисциплину и побудити је, да свесрдно прихвати велику мисао завојевача. Таква војска могла је да побеђује под командом великога ратника, али није била кадра да поднесе невоље дако далеког пута, Војска састављена из двадесет разних народности, покоравајући се вољи Наполеоновој чинила је стројну целину, али у изванредним приликама кидала се ома насилна веза, која је те разне елементе спојавала и страховите ређименте обраћале су се таки у гомиле разбошика и пљачкаша. Наполеон је непрестапо у наредбама прописивао правила за одржање реда и дасциплине, али старешине не имађаху за то с.ретстава; првс су се растурили туђински корпус.и, затим Француски а најпосле и сама „гарда. Најприснији другови и пријатељи Наполеонови уморени толиким походима и невидећи краја