Vojin

12 ЕРИТИЧКИ ПРЕГЛЕД ИАПОЛЕОНОВОГ ПОХОДА Г војевању помишљали су више на одмор и споко1ство него на нове победе. Пешадија Наполеонова била је уопште добра и већином од старих војника склопљена; али као што и сам Наполеон и Сен-Сир признају, Ђерманци нису могли као Французи да сносе уморе и глад. Овако велика војска требало је да има млого коњице једно рад сразмерице са пешадијом а друго и рад тога , што су и Руси имали врло млого ко< њице. Од 530 ескадрона било је туђинских 276 а а Француских 254. Осим послуге коњичке артилерије и ван стројних војника, било 1е свега коњице до 80.000 од којих 38000 Француза а 42000 туђинаца. Ови последњн и Француски КЕфасири и драгуни чинили су најбољи део коњице: остале Француске ређименте имале су млого новака и младих коња , који нису могли да издрже тако далек пут. Артилерија, већином 4 Фунташка, и ако је било млого, није имала довољно снаге, да се одупре руској. У млогим батеријама коњи су били врло хрђави, а ове нездоде у пређашњим ратовима по Ђерманији није било, јер је тамо свуда било коња, који су се за артилерију употребити могли. Али у иределима, кроз које је сада Наполеон пролазио, није могао наћи коња ни за артилерију ни за коњицу, па с тога су и једна и друга још у почетку знатно ослабиле. У исто доба нешадија и коњица млого су људи губиле, те с тога је број топова постао несразмеран спрам других родова оружја, што је принудило Французе, да још ома у почетку остављају за собом артилерију, која није могла да се уз војску држи.