Vojin

21

њим пошла руска главна војска а с крила дејствовао би противу њега корпус Витгенштајнов. А још веће би незгоде имао на томе путу отуда што је предео тај врло мало насељен, па му војска не би имала шта јести, а руски магацини, који су тамо били понамештани, при првом појаву непријатеља би ли би уништени. Па и да допустимо мисао, да би он успео на походу од Москве к Петрограду и да одбије руску војску и да нађе за своју све што му је требало, шта би радио, и какве би користи имао, кад би Нетроградом овладао? Без сумње тиме би увећао штету Русима, али себи неби могао ништа помоћи; цар Александар није од своје воље заратио, него је принуђен био, да силу силом одбије, па зато се био и решио, да борбу продужи, па ма чега га то стало; на позив његов народ руски није жалио ништа само да одржи независност, част и славу сво1е отаџбине; у таквим приликама Нааолеон никако није могао да постигне жељну мету па баш и да је заузео и целу Русију и да је опљачкао не само Москву него и Петроград. Наполеон са уређеном бистроћом ума предвидио је, да ће Руси, војујући у својој земљи, бити у у превази, па зато је још одма у почетку гледао, да изазове гдавни судар. Макијавело каже: „победа исиравља сваку погрешку." Наполеон је у томе био убеђен сопственим искуством: толико пута се ое једном само одсудном победом извлачио из најтежих прилика. Руски ђенерали увидели су потребу да одступају, али су се слабо бринули о томе, да непријатељу даље упадање у земљу прекрате: отуда је приметна нерешивост у де1ствовању руске вој-