Vojin

НА ИСТОЧНОМ ТРОПОЉУ

68

то смо морали, по невољи, учинити с тога, што немогосмо прећутати оно, што на артији иише; али, ми имамо искуства из досадашњих примера, из војее кримске 1854, из војне црногорско - ерцеговачке 1860, из устанка критскога 1868 и данас, па можемо са сигурношћу да кажемо, да Турска у случају устанка свеколиких хришћана на источноме тропољу, није кадра ни једног човека подићи више од 250.000. И сад, кад се обазремо на ту околност, да она од те војске мора приличан део да остави у Азији, а приличан у Цариграду, онда нам на чисто излази: да би хришћанска убојна снага била у већему броју него турска. Хрђава пак администрација турске војске, и ниско стање турске Финансије појављује се овде као важан савезник хрршћанској војсци, да и неспомињемо моралну снагу, која ће, бар из очајања, бити на страни хришћанској. Кад се дакле начело немешања од стране Европе примени на хришћане овога тропоља, како то међународно право захтева, и како и по самој моралној и човечанској страни треба да буде, онда може сваки бит уверен, да ћеју хришћани ти сами заиста бити кадри извојевати себи потпуне слободе, и порта би тада завршила своје постојање у Европи. (Военнни сборникЋ, ОктнбрЂ 1868),