Vojin

94

ПЕШАЧКИ Т011 КАРТЕЧУН

ГОто .је краће даклем време , за које огњена борба доводи к решењу , то је све нуждније себи за тај треиутак повољних удеса прибавити, и онда 1?злази, да немора она војсЕа победити , која најбоље и најбрже пуца, него она воја сзојим добрим орузкјем на1боље маневровати уме Онај дакле, кој свог противника тактички надмаша, те га опкољава, напада с бока и т. д. тај ће много пре к пресудном тренуту доћи, јер он своје користи помоћу доброг оружија живо приграбити може. Машинерије морају пре ил после да остану само мртве ствари, које тек у вештим рукама добнјају цене. Сме се даклем казати. да са напретдима у оружној текници мора увек тражити се и више тактичке окретности код војске и да се оскудице у овоме много осетљивије кијају него пре, кад је храброст и дисциплииа сама кадра била да накнади некоје невичности. Данашњи пешак, кратко да говоримо, треба тако да се уме борити, да га пепријатељ викако невиди, ал зато опет да му што већу штету чини. Ако може тако, онда нетреба да се плаши од никаквих паклених машина, што се проповедају. Но с тим пије речено, да при добром тактичном изображењу војске није нужно бринути се о техничким изиаласцима. Треба их следовати , јер би поречно било, напустити сретства, која прекрасне послетке дају. Ако се сад пита о средствима, да се војска способи, да се земљиштем, препонама и погрешкама непријатељским најбоље корисги, онда нико недвоуми: да ваља знати пуцати, те да се огњем