Vojin

122 МИОЛИ О ИЗМЕНАМА У НОВОЈ ТАКТИДИ из дела војничких у којима је о последњим ратовањима писало, као и из собствених посматрања која смо бивши у додир са трупом чинили, мислимо да смо дужни изјавити овде неке наше мисли, које можда сваки неће усвојити, али које ће — дубоко смо убеђени — једног дана морати триумФирати. Велике нове војске непрестају с дана на дан растити нарочито од револуције Француеке, која тако рећи освешта епоху великих војничких маса. Нагомилање материјама ратног растијаше у истој пропорцији. Каква разлика између ондашњег и садањег материјала! Какве промене, какве поправке, али у исто време и какви ужасни трошкови! Какве грдне војне масе треба створити и обдржавати у време мира, а у толико више еа рат и резерву. Једном, па можда и више пута, патриотггзам ће поднети жртве које се за горњу потребу траже. Него можемо ди једном рећи да смо дошли до краја са новим изналасцима? Искра генија створи одма што новога у овој или оној грана ратног материјала; све што је од овога било спремљеног постаје неупотребително, и свака војска мора да се снабдје са овим новим материјалом, ако неће да се изложи пропасти у случају рата са војском која то већ има. Материјал дотле сматран за најбољи, остаје нагомилан у арсеналима, а грдне суме за њега потрошене, знојем и великим трудом стечене, пропадају без икакве користи. Треба — ли зато да очајавамо, и да престанемо да се спремамо? Не, јер је преко потребно да је у војске материјал увек онакав какав време захтева. Треба се дакле снабдевати постепено са материјалом, а