Vojin

БРОЈ

125

ства, којим може да ододе и то са успехом и много већој снази. Ми рекосмо мало пре, да су десет људи по снази десеторици равни, а петнајест су у превази. Ако се сад оних десет људи имају борити против петнајест, па се тако распореде, да се сударају све само са петорицом (од оних петнајест), тад ће разуме се ове дако победити, јер ће их и ако су мали бројем увек већом снагом нападати. Ако се каква војска од 100.000 људи )ша борити против друге равне бројем, тад ће им бити снаге једнаке. Ако сви борци обе војске у исто време и на истоме бојишту у борбу ступе, те обе „ стране имају права да се победи надају. Испадне л' пак за руком једној страни, да прво половину ненријатељеву нападне па онда друту, то ће се борити 100.000 против 50.000. Код ње је сад корист од бројне преваге и она је сигурна да ће победити у колико то од броја зависи. Њој остаје побода јошт доста сигурна и онда (ако су други одношаји једнаки), ако се један део од ње н. пр. 30.000 употреби, да непријатељу половину у шаху држи — јер и у овом случају имаће увек 70.000 против противникових 50.000. Као што је то код војска, које једнаки број бораца имају, исто је тако и код неједнаких војска. Ал нема сумње да ће већој војсци много лакше бити него слабијој, да на сваком месту користује бројну превагу. Ако на једној страни има 100.000 а на другој 150.000 тад би одсудна успеха било код последних, ако би све силе са обе стране у исто време у борбу ушле.