Vojin

158

БОРБА СТРЕЉАЧКА

Еад се аван-гарда приближи једној точки, коју неможе отети без помоћи сједињених сила, она се заустави, заузме положај, очекивајући долазак колона, саставља се с њима, и по успеху, она заузимље опет своју првашњу употребу (оиределење), гонећи потученог непријатеља, у противном случају она образујо аријер-гарду и заклања одступање. Кад је војска у позицији, аван-гарда заузимл>е нредње страже, које осигуравају трупу од изненадних напада непријатељевих; она за}зимље напред излазеће позиције где би могла врло лако зауставити непријатеља и довољни простор за нужно време, за које би могао ђенерал посудити о намерама свог противника те да приуготови сва средства за одпор или напад. Ова распоређења основана су на самој природи ствари, и увек се тако поступало и у старијим и новијим догађајима, и Француска револуција није толике промене учинила у тактици колико у стратигији; али је само ново једно средство придодато онима за предуготовлење главног дјества, а то је: стрељачка борба (тираљера). Када је Француска, у револуцији, нападнута била од европских сила, онда је она могла да им на супрот стави само војску од новајлија рекрута састављену, која је још неустројена и неизучена довољно била, те да би се са искусним и маневрујућим европским војскама мерити могла. Опасност је била ту. Да би се _ова одклонила, морало се особитом средству прибећи, што сајузници неимађаху; тако Французи и учине. Они обрате већу пажњу на „ стрељачку борбу," и ову почну у највећој