Vojin

174

ВОЈЕВАЊЕ У ПЛАНИНАМА

Али с друге стране, утврђења губе своју важност, ако неби могла служити зато, т. ј. кад су или хрђаво постављена или хрђаво постројена, или напослетку хрђаво брањена. Слаба одбрана, обшта је, и произлази од туда, што се пехота поучава да чини употребу од свог оружја само на великом удалењу; нгго јој се неулива поверење поред метака и у удару с бајонетом; и напослетку што се довољно неупражњава да груне прсима о прса. Одтуд наравно сљедује, да ако прве ватре не сметну нападајуће, трупа изгуби дух смелости, невидећи никаквог резултата од дејства једног само средства, које је за одбрану познавала, и шанац је отет, у исто време кад нападач, заузет да пређе ров пужа се по љествицама уз прсобран (спољни нагиб) и у непоредку неможе се са својим оружјем служити, док међу тим све користи налазе се скупљене код бранитеља. Али неустрашими заповедник, који заповеди својој трупи да се попне на прсобран баш у оно време, кад непријатељ скочи у ров, и који га дочекује на бајонет, небоји се од узпужања на један обкоп добро постројен. Утврђења. Утврђења постројена на бреговима и на стенама, јесу по некад тако узвишена, да је приближење нападача врло лако, јер у том случају, топовн обсађеника само под великим луком иуцати могу. (Наставиће се.)