Vojin

182

ВОЈЕВАЊЕ У ПЛАНИНАМА

подуже немогу противстати његовим сајуженим силама, ништа мање треба да такве позиције, у тој намери заузете, немогу бити обкољене са надмоћним силама, да немогу бити тучене са крстећим се ватрама, које ће ду решити њиово остављање и што терен не дозвољава у нападу употребити средства несразмерна онима за одбрану; осем свега треба да предње страже, постављене на пристојном одстојању, буду у стању да препрече сваки изненадни напад, и да зауставе непријатеља доста дуго, док команданат главног тела, извештен о намерама свог противника, непостави се у стање да би му могао намеру осујетити. Сви испадп и доласци позиције, треба да буду веђени од трупа, које ће ду је бранити, тучени ватром артиљериском, и надвишавање, ако је могуће, каквом местносћу у позицији. Резерве морају бити доста близу нападној тачки, да би је подпомогле у решителном тренутку, а међу тим да је у таквом одстојаљу, да неби искусиле прве ватре и била подељена првим ударом. Напослетку одступање мора бити осигурано; и ако је неизбежно исто чинити кроз какав теснац, треба га још зарана заузети, иначе губитак позиције доноси штету свију трупа које ју брањаху. Начела по кејима се ваља владати у брђанском рату неварају; али њиово употреблење мења се по разним случајима који долазе. Из овога сљедује, да се често чине и повторавају погрешке против правних начела, а то не што се незнају, него што су баш рђаво употребљена; и као да људи упражњавају обично њиове белешке више него њиово суђење, они се задовољавају да задрже правила која су им предана. без да у смисао њиов даље загледе; и кад сложена