Vojin

220

ВОЈЕВАЊЕ У ПЛАНИНАМА

и т.д. недају ни мало добре позиције; онај који их напада готово Је увек сигуран да ће успети." „У долинама ваља бранити брегове." „Ово размишљавање чиниће се варљивим (погрешним) за оне који несу у брдима ратовали; али кад, при излазу из брегова ви имате добре резерве, нападну ли ове на непријатеља у тренутку кад ваља, који је уморен, пролазећи често по 7—8 миља пењања и спуштања, готово је увек извесно, у том случају, да се неће опет попети и да ће га заузети. Ја би могао о томе навести примере." (Ргет с!ев ^лепешепб ппШаЈгеб М. В.) У војничком делу под насловом: Сашђадпе <1е 1.799 еп АПетан^пе е1; еп 8Ш88е, посвећено поглавито врховном војводи Карлу, издагељ овако се изражава: „Теорија брђанског рата није могла бити истолкована у очима примечатеља ни када тако\јасно и тако увиђавно као за време похода од 1.799 где ратујуће војске претериваху се за притежање највиших предела Европе. Ова периода, која се разликује нарочито у марту операција, даје овом походу нову корист." „У место да се пређу врхови у равнодостојним линијама са првобитним позицијама, као што то обично бива у пределима овакве природе, где се само ради, да се пробије први ланац, те да се уиадне у други равнодостојан с овом, или да се сиђе у равницу с оне стране, нрелазаху се позиције које управо секу положење брегова, и тражило се да се њиме овлада, прелазећи ланац у његовој дужини, и сљедујући правцу његових ограмака,"