Vojin

212

НОСЛАНИЦА

камен, е ће тт бити упиеана дела његових предака, који се борише и који нам својом крвљу искупише ово садашвве политично биће. То би била још једна услуга, коју би те старине учиниле роду своме, што би, тако рећи, сами поборници наше слободе у књигу народног живота уписали дела своја а наших старих. Прилика врло изредна, да се садашњем и будућем нараштају српском предаду у руке искупљена и исписана дела његових предака. На последку ми мислимо, да сваки од наших другова овако и још живље представља корист од оваквога предузетка, па се с тога еасвим другарски и пријатељеки обраћамо свима својима друговима. који су по Србији, да то своје иоложење обрате још и у корист ту, да скупљају грађе за нашу нову ратну историју, па скуиљено градиво или сами приређују и нама осталима на знање и поуку саопштавају, или, ако се ко на го сагласи, нека шиље нама, на ми да то чинимо. У колико пак мислимо, да ћемо им уштедети времена, те да недангубе размишљајући о томе: на шта би им ваљало мотрити, — у толико смо вољни изнети им наш програм, те да се њиме поелуже, колико га за доброга нађу. Ми мислимо, да би се у томе послу, (који ће свакојако свакоме тек узгредан бити, јер сваки има свога званичнога опредељења) ваљало држати овога пута: а . Непосредно треба распитивати и бележити: 1. Како су у нашему рату за ослобођење рекрутовали војску; -• Како су и колике чете градили; 3. Је ли, и колико је било повећих одељења.