Vojin

244

ОПЕТ 0 НАШОЈ

опет настаје питање: да лп је и народу лакши пређашњи начин упражнења шш садањи; као и од кога се начина више хасне има? Него о томе касније. Најпосле нека све околности у томе на руци буду, чиновници боље би послужшш администрацију, него ли за Фронт, јер у Фронту може и простији човек да врши дужност, а у администрацији не. А кад је рђава администрација у каквој војсци зна се да ништа горега нема. Као што се дакле види, од чиновника народња војска, односно њеног војничког изображења, неможе имати хасне. Морамо дакле народње старешине, за вршење поверених им дужности да успособимо; јер новаца немамо да сва старешинска места са официрима из стајаће војске попунимо, и с тога се и ја са поштованим писцем реченога чланка слажем, „да отарешине батаљонске, четне, водне, и ове ниже старешине буду из средине народње, а не да им се плаћени чиновници наметну," једно из економних призрења, а дрз г го и с тога, што ће народ по свој прилици имати више поверења у човеку, кога добро познаје, и који је из његове средине, него ли у ономе који је непознат. С тога и има својих незгода што се чине честа премештања из једног округа у други. По моме дакле мишлењу највише на сваки батаљон може се по ОФицир из стајаће војске поставити, а више не. Како дакле да се помогнемо? Ми држимо, да је најбољи лек за ово: устројењв целисходних војничких шкода и јавна