Vojin

263

Наша стојеЋа војсна. (СВРШЕТАК.) На ово питање ми пресудио одговарамо: да буде ОФицир из стојеће војске како у мирно тако и у ратно доба. Вештина војена није прост занат него је вештина и та вештина није никад а камол у данашње време и код данашњег развића технике, — стајала тако ниско, да у рату може унрављати са 600—700 војника и више, други ко, осим онај који се из ране младости зато спремао ни само практично и теорично него и душевно. Није довољно ако је баталиони командант сватио само механичну страну тактике и ако уме добро екзерцирати на чистини са своим. баталионом. Војна вештина као таква није позитивна наука нити има стална правила, него само извесна стална начела која се на различите прилике, различито примењују. С тога и баталиони командант као такви ваља да је не само слепо извршујућа, него и комбинујућа личност. Врло је мучна ствар кад се виши старешина за време борбе неможе поуздати на баталионе команданте да ће његову мисао у детајљу попунити а у главном извести и остварити. Тада је принуђен да свој поглед и своју пажњу свраћа са целине на појединости, а то мора да је не само штетно него и опасно. Па онда баталиони командант треба да је лпчност која ће уливати војницима поверења те да ни за часак непосумњају да оно што он наређује може бити погрешно. Такву сумњу мислимо да неће код војника изазвати официр стојеће војске који ће над