Vojin

наша стојећа војсеа

265

сту казали: квантитативно и квалитативно боље но досада. Такви баталиони са таквим старешинама мислимо да би нешто важили, и с њима би се дало свашта покушати, а нарочито ОФанзивни рат. За народне ескадроне неби требало назначавати командире од ОФицире стојеће војске, не с тога, што би регуларна коњица устројена ио нашем предлогу била добра школа из које би излазили ваљани и изучени водници и командири за народну коницу. Еолико би међу тим официра стојеће војске требало на савколики број народних ескадрона ? то ћемо на свом месту казати. , Даље смо мишлења, да садањи баталиони снабдевени са старешинама које смо набројали, образују бригаде од 5—6 баталиона колико их у ком округу има, а у округу пожаревачком да буду две бригаде. Свега дакле 18 прворедних бригада. У састав бригада да уђу ескадрони народни који се по окрузима налазе. На челу бригадама да стоје бригадни команданти (виши официр ) у мирно време без ађутанта оФицира стојеће војске. јер би ови излишни били као што ћемо покушати да покажемо. Еадрови народних батерија да се односе као шго смо раније казали на команданта артиљерије како у погледу административном тако и у дисциплинарном. Само за време учења да дођу под команданта бригаде у дисциплинарном и тактичном смислу. Овим начином неби се ни мало амперирао ауторитет команданта бригада над ОФицир ом и војницима батерије ни ван тога времена у толико, у колико би он као месни најстарији заповедник имао ону власт над