Vojin

276

ЖЉеВНЕ СПРЕДЊАЧЕ

глатко оружје задржи, — а губи ли су из вида суштаиствености, које су требале мозгања па да се пронађу. И само крваво искуство срушило је ове куће на песку. Тако се збило и са позадњачама, кад су се сравњивале са спредњачама; говорило се, да се војнику даје у руку опасно оружје, — и прусија за читавих 20 година није имала посљедовалаца, док сама Факта не оправдаше њену теоријску решивост. Предубеђење и у овом случају имало је корепа из истих узрока, као и у предидућем т.ј. што се је гледало на спољне знаке, а суштанствени губили су се из вида. Да војник није имао сталности у боју — то су видили; а да је он то чинио нарочито зато, што је био тако научен, а не што није могао другше — то нису видели. И тако се дешава, да новине, које би се имале завести, заостају савршено: сдушају о њима а неће да чују, гледају их а неће да их виде. Али ево те новине, дају се узазнати практишшм путем; ту се сцена мења: они, који су негда гордо окретали главе од њих, њих исте видиш сад где пред њима (новинама) у прашину падају. Што јуче ништа није вредило, данас се уздиже до талисмана и само треба да га имамо, па смо избављени од сваке напасти. Стара историја!.... И то ће се дотле повторавати, док се већина не научи, да загледа у унутрашњи смисао ствари, а не да је сматра само по спољњој облози њеној. У исти мах, кад се новине приме, стари се идоли преобрате у ништа, као код дивљака: данас