Vojin

И ПОЗАДЊАЧЕ

277

се моле своме идолу, а сутра кад им молба није испуњена они га посеку. Тако се збило и са предњачом; до рата 1866 године, она је тако високо стојала, да на јадну иглењачу нису ни гледали: а сад и саму ту жљебну спредњачу сравнују са батином. Па да видимо, је ли то тако. Прво, морамо да приметимо, да и само савршено оружје у неумелим рукама не вреди ништа а несавршеније у рукама паметног и изученог војника достиже цељ, — мислимо да нам нико неће нротиву рећи: следователно савршенство системе обучавања треба више да се цени, него савршенство оружја. Данас има много система позадњача, који су много бољи од пруског; па опет пруси не унивају и ни мало не гледе да своју иглењачу преобрате у бољу, савршенију. Што они тако чине, то је пре свега прост и главан узрок, што они знаду, да кад заведеш другу систему оружја, треба да је знаш и да употребиш: а тога код других европских војска нема; ни код оних које су већ завеле позадњаче, нити код оних, које их заводе. Поставивши овај основ, можемо сад прећи к сравнењу својстава жљебне спредњаче и позадњаче. Брзина стрељања на предмете повеће и близ.е, од прилике на 300 кор. где нетреба да се диже нишан, а опет пажљиво се гађа, — од 4 до 6 пута већа је код позадњача, него што је то код спредњача. Даље од ове брзине не смемо ићи, ако не желимо, да нам већи број метака буде узалудан. Ми смо овде узели брзину рада, која је бар већини својствена, а која је опет непреодолива преграда, те