Vojin

АРТИЉЕРИЈЕ

301

сокој стази зрна, пуцање преко својих трупа савршеио је безопасно. На даљини од 1500 до 2500 метара, могу се сдободно бацати зрна преко својих трупа. При обсади н.пр. и немисли се о томе, да је опасно пуцати преко предњих трупа и батерија. По томе дакле, нетреба ни у пољу о таквој опасности мислити само кад се пуца с довољно велике даљине. Но поред свију ових навода, увек је боље избегавати такво пуцање, кад год се само може, јер оно, макар мало дејствује на наступајуће колоне. Свакојако, овакво пуцање може се дозволити само код оне војске, која је на то у мирно доба навикнута, н.пр. кад је при маневровању артиљерија преко ње пуцала. Ако су баш у битци прилике такве: да артиљерија мора пуцати преко својих трупа; то онда нетреба то чинити никад са темпирним упаљачима, или са зрнима од којих се може какво парче одвојити. Кад се наша трупа већ толико приближи непријатељу, да је опасно даље пуцати, то треба ватру прекинути. Дакле ватра се прекида баш у најважнијем тренутку, кад наше трупе највише подржавања потребују. Да неби тога било, онда артиљерија требг да продужи пуцање на најближе резерве и поткреплења. Ако артиљерија при томе толико успе, да доведе резерву у неред и забуну, онда је очевидно успех олакшан. У битци код СолФерина, најпре је била резерва аустријска растројена од Француске артиљерије. Све ово доказује корист распоређаја батерија на узвишицама, које дају већи простор за поражавање и