Vojin

809

чају откривеног напада, да задржи непријатеља бар дотле, док батерија не метне на предњаке и не з^макне. Често долази питање: какву заштиту ваља дати артиљерији, пешадију или коњицу, сталну или за време ? Коњичка заштита има ту превагу, што може сљедовати свима кретањима батерије, па и најбржима. Даље, што може пре доласка батерије на положај, прегледати земљиште, и јавити батеријском командиру има ли какве опасности. Но почем се снага коњице састоји у полету и удару, то она није способна за борбу на месту, дакле не може потпуно заштићавати батерију. Пешадија спорије се креће, и по томе не може сљедовати свима кретањима батериЈе, а и за разгледање положаја увек јој треба више времена. Но на иснресецаном, неравном и шумовитом земљишту у подпуној је превази над коњицом. Заштита од пешадије у превази је и за то, што је способнија да задржи непријатељеве стрелце, или, да их истера из какве заседе, те по томе боље одговара свом задатку но коњица. На послетку и за то што мање страда у борби артиљерије против артиљерије, јер лакше себи заклона нађе. Привремене заштите не ваљају због тога: што за војску нема непријагније заповести, него, назначај каквог одреда за заштиту. Обвеза заштите велика је и тешка, јер чест која се находи као заштита трпи осетљиве губитке у пасивном положају, и нема прилике да се одликује. Сталне заштите врло су добре; немора се одређивати заштита кад затреба, боље изучи и упозна дужност своју, једном речи млого је користнија од