Vojin

370

ЈУРИШНА КОЛОНА

жаји, у којима је човек толико смањио своју висину, те може и најмавве ниансе земљишта и најситнији предмет на њему (а свега тога пуна је ова наша земља) да употреби себи често као чврст заклон или као' заклон од погледа, а што је опет велика помоћ, јер непријатељ тада насумце пуца. „И главица купуса може да заклони човека" говорио је ђенерао Роњија : Али јуришне колоне, које су последњи акт сваке битке, морају ићи незаклоњене често и доста дуго а што је веома опасно при новом оружју, које је још узрок, што оваке колоне морају много из даље у јуришном одушевљењу поћи. И питање је сада; да ли могу ове колоне доћи до непријатеља (ма како да је он пре тога пострадао) па ма како жестоко пошле, па ма колико бесне да су? Ово је питање много теже за вранцузе него за и коју другу војску, јер ново оружје са својом брзом ватром стоји на супрот најсилнијој особини вранцуској — жестини нападној, — која им је до сад вазда доносила најкраснијих успеха. И веома је потребно дакле, да војска остане и даље у снази, даможе бајонет свој употребити. Средство, које ми предлажемо јесте не само врло просто, но по нашем мњењу, оно даје колони још прилике, да може доћи до непријатеља много не дирнутија — него што је то до сада игда могло бити при староме оружју. То стоји у простоме заклањању лица и страна колониних^ помоћу штитова (!) величине човечије, а који су тако јаки да издрже зрно на свакој даљини. Те ће штитове носити нај јачи људи из целе војске изабрати.