Vojin

ПРИ НОВОМЕ ОРУЖЈУ

371

Овде се појављују неки прекори, којима треба пре свега одговоржти, па онда тек продужити. Може се питати прво зар се неможе бојати да једно или више зрна, што могу у један мах пасти, не причине такав удар, који ће нам сатрти и човека и штит му? Да бисмо одговорили на питање, помислимо пажљиво на оно, шта се чини, кад два одељења једно на друго стрељачки пуцају. Претпостављају људе непријатељске размештене један до другог тако да се лактом додирују, а тај положај имајући најширу ватру најнезгоднији је по нас; претпоставимо даље, и по општем правилу, може се начинити и ова друга хипотеза, да сваки човек пуца право пред собом; и тада против сваког нашег штитоносца не може стајати више од два човека непријатељског реда. који обично по вољи располажући ватром својом, само ће један по један моћи згодити нашег човека са штитом. Ово закључење иде у корист нашцј мисли, јер се зна да само једно зрно, и са мање даљине бачено не може да смете јуриш оклопљеноме коњанику. Ово ће исто а ^огИоп (у најгорем случају) важити и за наше штитоносце, јер због њиховога маленога броја (то ћемо доцније видети), можемо избрати људе изванредно снажне; јер штит, четири пута тежи од оклопа, својом тромоћом*) у неколико уништиће ударну снагу зрна; и јер најзад овај удар на штиту, може се још неосетнијпм (човеку) учинити направом једном, о којој ћемо доцније говорити.

*) Позната лењивост у физици , мислимо, лепше би се представила речју тромост, тромина, тромоАа; јер реч лењост даје нам појма, као да тело не ће нечему да следује, а тромоКа изјављује мисао пемоИи његове, — а што се и хтело да представн (са речју лењивост ) ал не умело Ур.