Vojin

ПУШКАМА

391

војника, одузимље старешини слободе у радњи и моћи да се што внше користи погрешкама противниковим. На први поглед изгледа, као да нове пушке пре помажу обрани него нападу, но почем се у више прилика од честа пуцања не може очекивати и страшније дејство, —- то се може пуцати и у ходу, дакле, може се и при наступању извући корист од ватре у плотунима. Размишљајући о утицају новог оружја на размештај и радњу војске у боју, пксац доказује, да су до дањашњег дана основна правила остала иста т. ј. војску треба у скупу држати и кретати је против најслабије стране непријатељеве линије. Ново оружје са својим честим пуцањем олакгаава и једно и друго; да би утајили свој распоред или своје радње, сада се на маловажним („второстепеним") местима може проћи и са односно слабијом војском, а то чини, те се може велика сила да сасреди на одсудном месту. При свршетку писац поткрепљује историјским наводима своју мисао о надмоћности учестане ватре над тачном и сигурном. Сигурне ватре у боју нигда није било; то се доказује несразмерно мањим губитком према избаченим зрнима. Французи су код Ллписке избацили 12,000,000 вишека, а код Барцела 3,000.000 губитци су били 40.500 и 8000 мртвих и рањених,т. ј. на 265 или 350 зрна једва је једно згодило, те дакле пуцало се на срећу. 1866. по Ристову, Пруси су избацили 1,850,000 зрна на даљини од 600 кор. — преко које се не пуца плотунима. При пуцању у белегу погађа се 6 4 / 2 °/ 0 , и по томе рачуну, аустријанци су требали да изгубе 120,000 људи .Сврх тога, кад би се већи део зрна избацио после брижљива нишањена, а не на срећу, тад