Vojin

392

ТАКТИКА ЦРИ ОВИМ ИОВИМ ПУЈПКАМА

би се сваким усавршањем оружја увеличао и губитак у противној страни, особито у војске која има несавршеније оружје, као што је то на прилику био случај код аустријанаца. Напротив , гридесетогодишњи и седмогодишњи рат *), и војне Наполеонова доба биле су много крвавије од данашњих и губици, што је поднела добро оружана војска често су се не само равњали но и превишавали губитке противничке. У шјнама Инглиза против Француза увиђа се високи значај сигурне ватре **); но, у опште, историја развића ватреног оружја убеђава нас, да је убрзавање ватре, т. ј. олакшавање пуњења имало свагда већег утицаја на свршетак боја, но ојачана и осигурана ватра. Тако на прилику, изналазак гвоздене ишпке бејаше узрок увођењу тактике Фридрикове, која стајаше на брзој ал не одвише сигурној паљби, -— међу тим док аустријанци 1859 нимало не прокопсаше са. својим пушкама, које и далеко тераху и добро гађаху. За војне 1855 аустријанци и опет не користише се добротом својих пушака. За доказ, да при пуцању у опште главну улогу игра наравствено дејство, а не стварни губитци, — писац наводи , да је доста пута за Фридрихова доба било, да је у њега као победитеља пало више мртвих и рањених него код побеђенога непријатеља. Београд, 17, 8, 1867. — Ник. —

*) Код Нордлингена (1634) Шведи су изгубили 48 0 /°; код јуридорФа (1758) пруси 33 0 /°; вод КунерсдорФа (1759) 50 0 /°, код пруског Ајлау-а (1807) Руси 30 о /°, код Асперна (1809) аустријанци 25 0 /°, код Ватерлоа Инглизи (1805) 20 о /°, код Мађенте (1859) Франдузи 7, 0 /° и код СолФерина 9 ј / 2 0 /°.

**) У битди код Пампелуне (1815) Инглизи су дочекалп вранцузе на 50 корака плотуном, који је половину оборио; исто су тако Инглизи чинили код Ллбуере, Вишнијере, Вучпка и» т. д.