Vojin

538 АРТИЛЕРИЈСКА ИСКУСТВА ИЗ РАТА 1866 год. ворности притискиваше одвише ниже команданте и за то ваља тежити за тим, себи притисак овај усиљавати. Живим нагоном к дјелу. Француски обичај онамо ићи одкуда се грмљава топова чује ненађе много одзива. 6. Брига да се топови не изгубе, ограничила је од више одважност артилерску. Ако се битка добије, задобијају се опет и топови, ако се битка изгуби, онда пропадају обично и они топови који одступање заклањају, предпостављајући да и они своју дужност тако врше, као што је то Аустријска артилерпја чинила. Једна изгубљена б&терија при дапашњим средствима лако се накнађује. Истина да артилериска тактика незактева лакомислено жртвовање материјала, већ пожртвовање, није дакле срамота, већ је слава, ако се топови жртвују на цјелисходан начин. 7. Хрђава технична приправност за дејство (пуцање) произведена: а) Невештином вођа у оцењивању већих одстојања и посматрању дејства. б) Невештом послугом топова, јер је једна част послуге тек за време моболизовања на топовима била изучена, пошто послуга жлебних топова уопште још не беше довољно прегала у крв трупе. 8. Мане система ждебних топова од којих се само ово изводи: а) Врло велики упадајући углови, који и при најмањим погрешкама у оцењивању одстојања чине, да гранате немају никаквог дјејства, тим веће на великим одстојањама којима су упадни углови још већи, и с којима се дјество распрскавања јако смањује.