Vojislav J. Ilić : književna studija

4 Јован СКЕРЛИЋ.

поезије, — као што је то био случај са Војиславом Ј. Илићем. Он није дуго време певао, — неких петнаест година свога кратког века, — али за то време успео је

да се високо уздигне не само изнад свију песника свога нараштаја, но и до висине великих песника наше: књижевности, Његоша, Бранка Радичевића, Змаја и Ђуре Јакшића. Око 1890 године, и готово у целој последњој десетини Х1Х века, његов утицај је био тако велики да су сви млади из реда почели ићи за његовим стопама, а код шире публике постао је тако популаран да се тада озбиљно могло говорити о војиславизму и у нашој књижевности и код нашега читалачкога света. Српски. критичари су га проглашавали највећим живим песником српским, највећим уметником српске књижевности, и без устезања поредили његова Рибара са Гетеовим Фаустом. Један чешки писац, пишући 1891 о југословенској књижевности у једном прашком листу, тврдио је да српски песник „куд и камо наткриљује све млађе чешке песнике“, и „да такмаца, себи равног, има само у њему сагенијал-Н'

Драгутин Ј. Илић: Новије пјеснишлаво у Орба. Нада, 1900. бр. 16—49.

Драгутин Ј. Илић: Непосредни узроци певања Војислављева. Бранково Коло, 1900, бр. 29.

Светислав Стефановић: Природа и слике њене у Војислава. Пепхолошка и естетичка разматрања. Бранково Коло, 1901, бр. 16—19.

Јован Дучић: Спомен Војиславу. Дело, 1902, књ. 24.

Милан Беговић: Којебар Тије. 5бицја. 5рђеб, 1904. Исто ћирплицом, Војислав Илаијћ, Студија. „Мала Библиотека“. Мостар, 1904. Оцена исте књиге од Јована Скерлића, Српски Књижевни Глас нит, 1904, књ. ХИ, - Писци и Књиге, 1, Београд. 1907.

Павле Лагарић: Војислав Илић. Студија. Босанска Вила, 1906, бр. 18—18.

Др. Милан Ћурчин : Фридрит Халм и“ Војислав. Српски ћњидсевни. Гласник, 1906, књ. ХУТ. - Г

- Владимир Ћоровић: Војислав Илић. 1862—1894. Књижевна студија. Мостар, 1906. Оцена исте књиге од Јована Скерлића, Српски. Књиосевни Гласник, 1907, књ. ХУШ.

Драгутин Илић: Гдекоја о Војиславу. Бранково Коло, 1907, бр. 7—8. |

=