Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АТОЛЕ

нижи слојеви су ређи, јер су загрејанији од горњих. Ако сад са извесне висине пође један зрак на ниже, он ће услед прелаза из гушће средине у ређу (види преламање зракова) стално се ломити од нормале, док не дође до најниже тачке, кад ће променити правац и поћи на више, како ће и доћи у око посматрача. Услед тога ће се посматрачу учинити да види још један лик посматраног предмета, али испод хоризонта и обрнут. Ако су пак доњи слојеви гушћи, онда. ће се десити обрнут случај, најчешће на хладним морима, само ће се сад обрнути лик видети изнад. Народно је веровање да ову појаву изазива вила Моргана, својом чаробном моћи, и отуда назив фатаморгана. Иначе, за ово морнари имају свој назив „тера баба козлиће“, АТОЛЕ, острвца у облику прстена, обично у топлијим морима. Маса им се састоји искључиво од коралских кречњака. АТОМИ су најситнији делови једне

елементарне материје до којих се може

доћи деобом. Они су невидљиви чак и sa најусавршеније ~ увеличавајуће ~ апарате. АТОМСНА ТЕЖИНА је број који показује колико је пута атом неког елемента, тежи од атома водоника. Дакле, за јединицу је узета тежина атома водоничних обележена са ]1

АТХЕЗИЈА или АДХЕЗИЈА је привлачна сила између молекила разних тела. Она може дејствовати само на врло малим даљинама, обично у непосредном додиру. Ово се може доказати двеома, потпуно уравњеним и углађеним површинама од порцелана, које целом површином могу да се приљубе једна уз другу и онда их је тешко одвојити. Код железнице атхевзија се јавља између молекила шине и точка на локомотиви, те је ова у стању да повуче већи терет него што је и сама тешка, а да при томе точкови не клизају по шинама. Највећа

АЋИМОВИЋ

њена моћ је кад једно тело према другом прелази из гасовитог или течног стања у чврето, на чему се заснива лепљење, китовање и лемљење.

АЋИМОВИЋ ЈОВАН, артилериски бригадни ђенерал, (рођен 10 септембра, 1886 г. у Ужицу). Ступио у Војну академију 14 септембра 1904 г. а завршио је 19 септембра 1908 г. У Вишу школу Војне академије ступио је 1 октобра 1922 г, а завршио је 1 октобра 1924 г. У свима ратовима, 1912—1918 г. учествовао је као водник и командир батерије.

У чин потпоручника унапређен је 19 септембра 1908 г., поручника 14 јануара. 1912 г., капетана П кл. 19 априла. 1913 г., капетана, 1 кл. 19 априла 1915 г,, мајора 31 октобра 1918 г., потпуковника 30 априла 1923 г., пуковника 17 децембра. 1927 г. арт. бригадног ђенерала 6 септембра 1985 г,

Од 25 септембра 1908 г. до 1 априла 1916 г. био је водник батерије; од 1 априла 1916 г. до 24 марта 1921 г. командир батерије; од 24 марта до 1 октобра 1922 г. командант дивизиона у Битољу; од 1 октобра 1922 г. до 1 октобра. 1924 г. на Вишој школи Војне академије као слушалац; од 3 новембра 1924 г. до 20 априла 1928 г. командант дивизиона Прве армиске области, Јадранског артилериског пука и Првог дивизиона Моравске артилериске бригаде. Од 1 маја 1928 г. до 9 маја 1929 г. у Кривој Џаланци командант места; од 3 новембра | 1935 г. командант артилериске Вардарске дивизиске области на коме се положају и сада налази,

Одликован медаљама: сребрном — за храброст, сребрном и затном за храброст, Белим орлом са мачевима У реда, Белим орлом са мачевима ТУ реда и Карађорђевом звездом ca, мачевима IV реда.

АЋИМОВИЋ МИОДРАГ др., редован професор Правног факултета у Суботлци, бивши активни | судски | пуковник. Писац многобројних правних расправа.

— 120 —