Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАБИЋ

1907—1910. г. референт коњице Шумадиске диБвизиске области; од 1910 до 1911 г. командант Ш коњичког пука; 1911 г. у штабу Моравске дивизиске области; 1912 г. у Београдској месној команди. 1912—1913 г. ађутант команданта, 1 армије; 1914 г. командант ] коњичке бригаде; 1915 г. помоћник команданта Коњичке дивизије; од 15 августа 1915 г. до 18 јула 1917 г. на служби Њ. ВБ. Краља Николе I, затим претеседник Суда за официре у Солуну — члан Интернационалне комисије за констатовање бугарских зверстава у Источној (грчкој) Маћедонији. Од 19 октобра 1920 г. као шеф Бироа за разграничење у Претеедништву Мин. Савета и делегат у Интерминистеријелном комитету.

Одликован је Карађорђевом звездом са. и без мачева ЈУ степена, Белим орлом ЈУ реда, Таковским крстом У реда, Споменицом Краља Петра |], Златном медаљом за ревносну службу, Медаљом за војничке врлине, Орденом Карађорђеве звезде Ш реда, Црногореким орденом Данила Првог П реда, Румунском круном Ш реда, Румунском круном са мачевима ТУ реда, Грчким орденом Ђорђи Првог Ш реда, Француским орденом 10часне Легије ТУ реда (официрским), Аустриском Гвозденом круном Ш реда, Грчким орденом Ђорђа Првог П реда са звездама и Италијанском круном П реда. са звездама .

БАБИЋ ПАВЛЕ ДЕНИСИЈЕВИЋ, ђенерал-мајор руске војске (1806—1883). Истакао се у кавкаским ратовима. Покорио многа горека, племена.

БАБОНИЋ ИВАН, бан Славоније (1316 —1322), коју је ослободио од Гисинговаna, одметника Карла 1 Анжујског. Кратко време био је и бан Славоније, Хрватске и Далмације. Године рођења и смрти непознате.

БАБОНИЋ СТЈЕПАН, бан читаве Славоније (1310—1316 г.). :

БАБР, река која утиче у Норев. У њекој околини су се водиле борбе између

БАБУНСКИ

Немаца и Руса 7—21 фебруара 1915 г. (Види: Битка код Августова).

БАБУНА, планина у Јужној Србији, североисточно од Прилепа, између река Вардара, Бабуне, Црне и Рајеца. Највиши врхови: Клепа 1180 м. и Попадија 1008 м. Подножјем Бабуне пролазе друмови Прилеп—Велес и Прилеп—Криволак. БАБУНА, котлина у Јужној Србији.

БАБУНА, река у Јужној Србији, десна притока Вардара.

БАБУНСНИ ЈОВАН СТОЈКОВИЋ, четнички војвода, рођен 25 децембра 1787 У селу Мартолцу (ср. велешки), умро 17 фебруара 1920 у Релесу, један од најзаслужнијих националних радника. Основну школу је учио прво у Оморољу, затим у Велесу (у бугарској школи) и Богомилу, код бугарског учитеља Ристе Соколовића. 1889 дошао је у Београд и уписао се у гимназију, а 1891 уписао се у ново отворену, за Србе из неослобођених крајева, богословеко-учитељску школу. После њеног затварања, отишао је у Ваљево где је свршио четири разреда гимназије, уписао се у учитељску школу у Нишу, завршио два разреда и дошао поново у Београд, где је завршио учитељску школу 1896 г. Постављен је, две године по завршетку школовања за учитеља у Тетову. Ово постављење је навукло велику мржњу бугарске организације против Бабунског који је био изложен честим нападима од њихове страпе. 1905 прешао је границу са четом од 35 другова и у вези с војводама Глигором Соколовићем, 'Тренком Рујановићем, Јосифом и Михаилом из Брода, Василијем Трбићем и Ценом Марковићем, почео да руши бугарску четничку организацију и очистио целу десну обалу Вардара од бугарских комитских чета. Као претходница војске Бабунски је 1912 г. прешао цело бојиште од Куманова до Битоља. Бабунски је веома активно учествовао и у светском рату, а нарочито се истакао на солунском фронту. Ту је својом

— 138 —