Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

ЂБАДЕН-БАДЕН

1866 г., Баденци су пришли Аустрији, али су, 1870 год., изјавили верност Немачкој, остајући као велико војводство до прокламације немачке републике, 1919 г. За време царства баденска војска се састојала од 6 пукова пешадије, 3 пука коњице, 1 артилериске брдске бригаде која се је састојала од 2 пука, и три батаљона Пруса, и од батаљона мекленбуршких ловаца. БАДЕН-БАДЕН, варош и бања у Бадену (24.500 ст.). БАДЕН-ПАУЛ-РОБЕРТ (Вадел-Роте!) енглески Ђенерал, рођ. 1857. Ратовао је у Индији, Авганистану и у Јужној Африци и ту се борио против Матабеле

и Ашианта. О овим двема биткама издао је дело под насловом: „Извештаји“. По | свршеном – енглеско-бурском – рату произведен је у чин ђенерала. Извесно време био је командант полиције У Трансвалу, 1903 г, па је постављен за генералног инспектора коњице. ~ Написао је књигу: „Инструкције коњице“. БАДЕНСКЕ, брдо у Италији на висоравни Асиага (1464 м.), на коме су се водиле борбе између аустриске и италијанске војске за време светског рата. Важније су борбе биле за време италијанског повлачења 1917 г., када су Аустријанци напали италијанске трупе, да

БАДОЉО

би се дочепали Брентске долине. Вис Баденске први пут је заузет од аустриске 11 армије 22 новембра 1917 г. али после одлучног отпора Италијана, аустриске трупе су одбијене.

БАДЕНС ПЕТАР, француски ђенерал (184:—1897) био је пешад. официр додељен морнарици, Служио је у Сенегалу и у Тонкину. Био је командант трупа у Сенегалу (1891 г.)

БАДИ-ЕЛ-ЗЕМАН, последњи потомак Тимурленков, живео је у ХУГв. Побеђен од Усбака, побегао је у Персију. Султан Селим [1 заробио га је и послао окованог у Цариград, где је и умро 1517 г.

БАДО АДАМ, североамерички генеpan, рођ. у Њујорку (18831—1895).

БАДОЉО ПЕТАР, италијански марmaji, вицекраљ Абисиније. Унапређивањ и одликован због храбрости у рату. Сенатор је и витез Великог крста, има „Врпцу војног реда од Савоје“. Рођен је у Монрерато 1871 г. Завршио је Војну академију у Торину 1890 г. и произведен за артилериског потпоручника. Учествовао је у рату у Африци 1896-97 т. Од 1899—1902 г. био је на Вишој ратној школи. Учествовао је у рату у Либији и додељен Брховној команди као капетан. Због храбрости и заслуга за победу код Занзура, произведен је 1912: г. за мајора. Произведен у чин потпуковника маја 1915 г. и као потпуковник: ушас у светски рат, и придодат Команди друге армије. Као пуковник (маја 1916) примио је команду 78 пешад. пука, на сектору Алта (Саботино. Пошто је својом спремом омогућио заузимање Горице, 6 августа 1916, произведен је. у чин ђенерал-мајора. После рата учествовао је на конференцији мира као. заступник Јулијске Венеције, Koja je била опустошена за време рата. У вовембру 1919 био је командант Врховне: команде. 1924 г. постављен је за амбасадора у Бразилији. Пошто се вратио. 1925 у Италију био је начелник главног

— 142 —