Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАДАНТЕЛО

1000 коњаника. Португалци су били потучени и повукли су се са губитком од 6000 људи. 1811 год. Бадајоз су за узели Французи под командом маршала Султа. 1812 г. ратовали су око Бадајоза Енглези под (Велингтоном са Султом. После дугих борби које су трајале од марта до априла, пао је Бадајоз у руке Енглеза а Султ се морао повући "на неколико миља од Бадајоза.

БАДАНТЕЛО, место на југу Катроне (Италија), код кога су Византинци и Сарацени (13 јула 982 г.) победили (тона IH.

БАДАТ КАРЛО (гроф), Ђенерал, умро 1769 г. БАДЕН, трговиште у Швајцарској на Лими, 10.000 ст. Радио-активна бања и индустриско место.

БАДЕН, владалачка, великовојводека. породица у Бадену, чији су војнички најистакнутији чланови:

Бернард |, велики војвода, ступио на престо 1372. Члан савеза у Насау, који je имао за циљ довођење Ha престо Максимилијана.

Виљем-Лудвиг, ратовао против Француске под војводом Лоренским, затим против Турака, које је победио 1689 и 1691. Умро 1707, оставивши државу опустошену. Фридрих П, главнокомандујући војске шведског краља. Карла Густава, ратовао је протиз' Француске.

Карло Баденски, принц. пруски ђенерал (18532—1906).

Баденски пук, стари пијемонтсеки пук, формиран 1742 од два балаљона немачких најамника, учествовао у ратовима, против Шпаније, Француске и Аустрије.

БАДЕН, бивше немачко великовојводство а сада члан ' Рајха. Површина 15.263 кв. км. око 2,200.000 становника. Гл. град Карлеруе; универзитетско место Хајделберг. Самосталност Бадена датира још од Х] века, када је био проглашен за маркгрофовију. 1808 г. маркгрофовија била је претворена у изборну

сардинијски

БАДЕН

кнежевину, а три године касније изборEH кнез Карло Фридрих, назвао се великим војводом и проширио своју државу. Баденско велико војводство у Х1Х веку прикључило се немачком савезу, заузевши седмо место по управи, са три гласа у сабору. Његова војна снага. била је тачно одређена на 10.000 људи који су формирали П дивизију УШ корпуса. У пролеће 1848 г. у разним центрима Бадена организовала су се многа друштва највише републиканског карактера и превирање је узело такве размере да је велики војвода био принуђен да потражи војничку помоћ за успостављање реда од других држава немачког савеза. Први сукоб био је код Кандерна, 20 априла 1848 г. и том приликом је погинуо Ђенерал Гагерн, командант трупа великог војводе. Већих окршаја било је још код Манхајма а мало касније револуционарни ~ покрет био је угушен. Али, на јесен, вође републиканаца, који су били пребегли у Швајцарску, вративши се у Баден и сукобе се код Штауфена (24 септембра 1548 г.) са регуларним трупама великог војводе. Маја идуће године били су у Бадену, као и у осталим немачким државама, нови покушаји револуционара, који су тражили згодан терен у војсци, код које је дисциплина била сасвим попустила.

У Раштату војници су се побунили против официра и заузели све тврђаве а велики војвода био је принуђен да бежи из Карлсруа (13 маја). 30 маја, најзад су конфедералне трупе ушле у Раден и сукобиле се са, побуњеницима, код Хатенсхајма. Остали сукоби били“ су следећих месеца, кад су Пруси, пошто су прешли Рајну код Гермерсхајма, (20 јуна) заузели постепено Манхајм, | Ајделеберг, Карлсруе. и Раштат. Побуњеници, побеђени, у великом броју били су осуђени од ратног суда на смртну казну. Пруси су окупирали Баден све до 1850 г. За време рата аустро-пруског

— 141 —