Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ РАТ

Бугарска: Од четири армије, колико је мобилисала, две су биле на маритком вејишту (1 и 2), једна на тракиском (3) и једна у Софији (4) која је требала да оперише долином реке Струме и да одржава везу са српском војском. 13 октобра је П армија прешла границу, заузела пролаз код Кускели и опколила Мустафа-пашу, кога су Турпи већ били евакуисали. Са двема развијеним дивизијама, са обе стране Марице „она је до 23 октобра стигла пред Једрене, растерујући турске прететраже. Прва армија је, такође, имала правал Једрене. Трећа армија је са севера наступала на Клук-Кимлеес.

Турци су били изненађени ~ оваквим нападом. Они су предвиђали бугарски напад на Једрене, али не и са севера. Међутим, Ш армија је заузела Истран ча — Даг и 22 октобра стигла до линије Ерклер — Ескиполос, одакле је 23 растерала турске престраже и 24 заузела тврђаву Клук-килис, евакуисану од Турака. Турци су се тада повукли на линију: Лиле Бургас — Бунар Хисар. До 27 октобра Бугари су били изтубили сваки додир са Турцима и наступали према Ергену, али су, по добијеним подацима, морали променити правац и поћи ка Лиле Бургасу, где је доmo до битке, после које су се Турци повлачили ка Цариграду. До примирја Бугари су покушали освајање Чаталџе, али нису успели.

Црногорска војска је у три колоне наступала: и то једном колоном према истоку, ова колона је 16 октобра заузела Беране, а њен један део је долином Лима напредовао према Гусињу. Друге две колоне су постепено обалама. Скадарског Језера ишле према Скадру са циљем његовог заузимања.

Грци су своју офанзиву ~ почели 8 сктобра према НЕласони коју су после четворочасовне борбе заузели 19 октобра. После борбе код Албелије Турци су се повукли ка Сервији, коју су Грци

БАЛКАНСКИ РАТ

такође заузели и продужили наступање у три колоне према Солуну, Битољу и Касторији. Колона која се кретала према Битољу имала је већу борбу код Налбанкена. Ова колона је помогла српску Г армију при заузимању Битоља. Колона за Солун добила је битку код Јениџе над турском, македонском армијом и продужила даље према Солуну. Трећа колона је потпомагана флотом заузела Катерињи и 30 октобра стигла на Капа Нигерида. Солунска колона је 9 новембра заузела Солун.

После примирја и прекида преговора о миру у почетку 1913 год. настављене су операције противу Скадра, који се предао Црногорцима 10 марта и Једрена које је јуришем заузето 15 марта: 19:3 г. (в. Опсада Скадра и опсада Једрена). По паду Скадра српске трупе су преко Солуна прешле у Скопље, % после пада Једрена П армија је железницом превезена и то: Дунавска дивизија у околину Врања, а Тимочка 1 позива код Пирота. Бугари су ово пребацивање колико год су могли затезали, јер су већ тада имали неке намере у сливу Вардара. Зато је Врховна команда у почетку априла 1913 г. наредила груписање 1 армије према Бугарској граници, пошто су се већ приметили покрети бугарских трупа на ту страну.

Турска је после пада ових последњих ослоних тачака тражила мир. Конференција за мир радила је у Лондону, где је после дугих преговора међу великим силама 17 маја 1913 г. потписан мир. Турска је уступила савезницима све своје територије на Балканском Похуострву сем Цариграда, Дарданела и једног дела источне Тракије.

Србија је овим миром добила Јужну Србију, један део Македоније, осветила, Косово, добила непосредну везу. са Црном Гором. Али Аустро-Угарска је остала и даље верна својој политици

— 159 —