Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АРТИЛЕРИСКА тога да напусти свој положај, осим у случају кад се то нареди. „Није грех

изгубити своја оруђа, ако је артилерија, по цену ових губитака, испунила свој задатак, Ако су официри избачени из строја, топовођа, па чак и послужиоци, треба да умеју и сами да извуку користи од својих оруђа до последњег метка и последњег човека“,

Оближње трупе дужне су редовно да заштићују своју артилерију.

АРТИЛЕРИСНА ГАЂАЊА деле се пе дејству на рушеће гађање, чији је задатак потпуно уништење или онеспособљење циља и гађање за неутралисање (само привремено онеспособљење циља, потпуно или делимично).

По тактичној намени артилериска гаћања се деле на рушећа гађања и запрежна, баражна гађања, заштитно гађање, узнемиравајуће гађање, уништагајуће гађање, репресивно гађање, кон-

трабатирање, гађање #«ia специјалним зрнима, артилериске припреме и противприпреме. (Детаљније о свима вр-

стама гађања види под њиховим именима). АРТИЛЕРИСКА ЗРНА, која су данас у употреби, ова су: разорно зрно (граната), шрапнел, гранат-шрапнел и специјална зрна. (Детаљније о артилериским зрнима види под. њиховим HMeнима). АРТИЛЕРИСКА ПРИПРЕМА обухвата све врсте артилериских гађања пред само извршење пешадиских напада ради рушења препреке утврђења, ућуткивања о непријатељских оруђа као и живе силе браниочеве. У њој учествују "сва оруђа по напред утврђеном плану. Време њеног трајања се унапред одређује и зависи од степена јачине утврђења. Може бити неколико часова или неколико дана. Ако се жели постићи изненађење, артилериска припрема Уопште се не врши.

АРТИЛЕРИСНА ПРИПРЕМА ГАЂАЊА је рад од пријема заповести за по-

АРТИЛЕРИСКА

седање положаја па до почетка гађања, односно опаљења првог метка. Сврха је артилериске припреме гађања да се сама радња гађања што успешније изврши. Има је две врете: брза, у маневарској војни и потпуна, кад се има више времена. Ова друга је нарочито добра јер скраћује време трајања коректуре и штеди муницију. У припрему спада: извиђање и избор положаја, одређивање почетних елемената, извођење батерије на положај и осматрање. АРТИЛЕРИСНА ПРОТИВПРИПРЕМА је планска акција браниочеве артилерије у циљу спречавања артилериске припреме и напада пре него што се развио. Као и у артилериској припреми која је изазива, учествују сва оруђа вршећи уништавајућа гађања. са прекидима. Ако се зна тачан час артилериске припреме, може се са противприпремом почети пре ње. АРТИЛЕРИСНА РЕЗЕРВА установљена. је у светском рату у великим војскама, и у њеном се саставу налазе разни калибри лаке и тешке пољске и тешке артиљерије „са великом стратегиском покретљивошћу“. Њен је задатак да служи као сретство за маневар, које је“ ка расположењу ~ главном | команданту. АРТИЛЕРИСКА ШНКОЛА основана је Србији 6 марта 1850 г. као наставак неке врсте курсева, који су постојали при београдској Тополивници, 88 војничко образовање младића. Према „Устројенију“ у ДАртилериску школу су примани „младићи доброга поведенија, који су филозофическе или са добрим успехом гемназијалне или на страни предуготовничке – науке свршили“. 980 августа 1850 год. Главни војни штаб потврдио је први списак 23 питомла прве класе Школе. Ти први питомци опли су: Никифор Јовановић (артилериски пуковник у пензији), Вучко Кандић (није свршио школу), Мијат Човић (није свршио школу), Коста С. Протић,

110 —