Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АБИСИНИЈА

"Енглеска је послала у Абисинију казне"ну експедицију под командом сера Роберта, Непиера. (14.000 енглеских и 27.000 "урођеничких војника, најмодерније наоружаних). Пре него што је отпочео ратовање, сер Роберт Непиер, успео је да за Ентлеску придобије непријатеље Теодора. П, краљеве Тигреје, Ласте и Шое (овај последњи доцније је постао негус Менелик П), који су пристали да помажу енглеску казнену експедицију с тим да "Енглези, чим заробе Теодора П, напусте Абисинију. Теодор ПЦ, остављен на цедилу, повукао се у тврђаву Магдала. коју су Енглези бомбардовали. Без изгледа на спасење, Теодор П је прво убио свог сина а онда себе, а јануара 1872 крунисан је за негуса, под именом Јован IV, pac Голђа-Каза, енглески кандидат. После крунисања, енглеске трупе су напустиле Абисинију и тако се евршила ова британска казнена експедиција.

Италија. је почела живо да се интересује за колоније 1870 г. 1881 Асаб је

стављен под њен протекторат, Масау-у

је заузела, 1885 и тако се приближила. Етиопији. Италијански одреди су полаKO заузимали пограничну ~ територију Абисиније, долазећи често у сукоб с мањим абисинским племенима која су, 1887, код Догалиа, нанела Италијанима. тежак пораз, док је Јован IV ратовао с дервишима — махдистима, који су са запада. упали у Етиопију. 8 марта 1889 г., у битци код Метаме, Јован [У је победио дервише, али је и сам убијен. Скоро једногласно изабран је за негуса краљ Шое, Менелик П. 2 маја 1889, Менелик П је потписао конзуларну и трговинску конвенцију с Италијом.

9 марта 1894 г.- Француска је потписала, с Абисинијом железнички уговор, што је изазвало велико незадовољетво у Лондону и Риму. 5 маја исте године закључен је италијанско-енглески – уговор о подели Абисиније. Одмах после

АБИСИНИЈА

потписивања уговора, италијанске трупе еу упале на абисинску територију и почеле да освајају покрајину Тигреју, побеђујући у мањим борбама абисинске одреде. Тако су италијанске трупе, под командом генерала Баратиерија ушле у Адуу, а затим и'у Ади Угри. 25 марта 1895 г. генерал Баратиери је заузео Адиграт. Ситуапија је била све тежа и генерал Баратиери је очекивао да ће рат планути септембра—октобра те године.

Доиста, Менелик П је одбио предлоге за мирно решење целог спора, па је наредио мобилизацију, о чему је главни командант италијанских трупа, које су остале у запоседнутим абисинским градовима, генерал Аримонди, обавестио генерала Баратиерија, који се налазио на путу за Еритреју. Ителијанским трупама је одмах наређен покрет. После мањих сукоба, италијанске трупе под командом Majopa Тозелија, у децембру 1895, потпуно су уништене код АмбаАлагија а 2. фебруара 1896 код Макале. У међувремену, италијански мањи одреди претрпели су поразе на другим местима. Менелик П скупио је војску од 100.000 људи, за главног команданта поставио свог братучеда раса Маконена (оца садашњег негуса Ханла Селасија) а овај је потиснуо италијанске трупе у

· безводну долину Адуе и ту потукао редом све корпусе, које је генерал Баратиери слао против њега. Велика битка код Адуе, 1 марта 1896 г, трајала је пуних дванаест часова све док нису потпуно уништене – колоне генерала – Бормиере, Аримондија и Албертона. Генерал Баратнери, после овог неуспеха, изведен је пред рални суд.

Менелик П је извршио потпуно уједи-. њење АСисиније и у земљи извео многе корисне реформе. Кад је Менелик Џ умро 1913, њега је наследио на престолу Лиђ Јасу, велики германофил, који је У Земљи имао велики, број непријатеља. Септембра 1916 он је збачен с престола, а

15 __