Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АРАС

ла, лака, чело широко, лице дугуљагето. Врат је прилично дуг, те главу носи У полукругу. Гребен висок и дуг. Леђа права, широка и снажна. Сапи овалне и развијене. Отколенице дуге, доколенице кратке. Копита мала. Кожа ђина, длака кратка и светла. Посматран у це: лини даје утисак чврстине. За дрееуру је веома добар, јер је пигом и паметан. Брз је и издржљив. Употребљава се за поправку осталих раса. Хатике — полуплеменити — коњи постали су спаривањем чистокрвних и обичних. Мало су цењени иако су веома добри и лепи. Кадише — обични неблагорођени арапски коњ. Најраспрострањеније име за племе коња је „Нохсилан“, а то су у ствари коњи једног краја. Државне ергеле код нае, у којима се негује арапеки коњ су: Горажда, код Сарајева, Брод у близини Крања, Кутијево, код Слапонске Пожеге, Рогатица, Бачка Палаака, Вршац (Карађорђево) и Сињ. Приватне ергеле: Бранка Лађевића ~ (Гладчошт, Срем) и кнеза Одескалки (Илок). АРАС, варош у Француској у депајтману Па д Кале (Раз-бе Сајањ) у којој су потписати многи савези: 1414 измеby Шарла УТ и Жана – Неустрашкнвог, 1435 између Шарла УП и Филипа Доброг и 1482 између Луја Х1 и Максимилијана Аустриског. Луј Х1 је заузео варош 1577 г. а Луј ХШ је отео од Шпањолаца 1640. Познати француски архитект, епецијалиста за утврђења, Вобан, (1633—1707) утврдио је град и од тада је Арас неослојив ма да га је у Светском рату од 1914 —1918. г.. стално тукла немачка – артиљерија. _ АРАТУС ИЗ СИЦИОНА, грчки војковођа, творац савеза 192 пелопонезијеских градова, ~ упереног против македопског освајања. – Отрован по наредби Филипа Ш. ~ македонског цара (272—213 — после Христа. АРАЧИЋ ВУНОМАН, генерал (10 маја. 1850, Ланиште. јагодински округ — По

АРАЧИЋ

фебруара 1915, Ужице). Пошто је у Коагујевцу свршио шест разреда гимназије, ступио. је 5 новембра 1869 г. у девету класу Артилериске школе (Војне академије), коју је евршио 1874 као седми У рангу и 20 септембра исте године HDO-. изведен у чин инжењерског потпоручника, у чин генералштабног капетана I кл. 1 јануара 1885 г., мајора 16 априла 1887, пуковника 1 новембра 1897. 2 јула 1903 г. пензионисан је. Реактивиран је и унапређен у чин генерала 1 новембра

1913 г. Био је водник пионирске чете 1874—1876. У рату 1876—77 ађутант за генералштабне послове у Тимочком кор. пусу а у рату 1877-78 начелник штаба Јагодинске бригаде. 1880-82 ·био је дгжавни. питомац у Бечу, у инжењереким трупама, од 1882-84 шеф штаба инжењерCROP пука и командир пионирске чете, 1884-85 командант пиониреског батаљона, у рату 1885 шеф штаба активне Дранске дивизије а затим Дунавске дивизије. Био је на положајима начелника Опште војног одељења Министарства. 50jног, Операционог оделења Главног 10: нералштаба и помоћник начелника Глав-

— 88 —