Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

1

И навала извести смишљена. Што Мирча поче, ми да дочнемо И јуначком почетку румунском Да српска мишка круну постави.

Но. Нек прожме слога, занос јуначки Јунаке наше — ето побједе. Р. Овако да се поредамо ми:

Високи (Стеван, Марко Краљевић, Д (брго. На прво мјесто Марка! Јунак он! А није Мирча — њему свака част К'о народу што иде румунском Већ Марко, соко, јунак Ровина. Но (одобравајући) Бајазитову силу сломи он Бајазит није више Илдирим, Ни. Ми редамо и постављамо њих, Ал њих још нема. Но (брижно). Па ме мучи то. Д (драгајући их). На повратку су. Ни, Већ би требали Са Марком да се врате. Но. Царица И јутрос мисли да су заједно На вијећу важном задржали се, Да л Стеван треба отворено поћ' Ил још да чека згодну прилику. Д (пун поуздања). Ал с Марком ћемо ми начинити Ту прилику а сами.

Ни, Морамо. Р. Да, Марко први, а са Марком ти. Д. С њим напоредо Стеван Високи.

· Но (заћуткујући Дојчина). Онако како Радин предлаже! Ни (одобравајући Новаку, брзо). Ми пристајемо. Но, Пристани и ти. Р. Ал не смједне ли Стеван, онда ти. Костадина ћу Дејановића