Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

15

Седма појава.

Пређашњи, Јелица и Теофанија.

Ј (на вратима, говори напоље). Ал не волимо!

Д. Љутите ли сег

|: Не дају мира! Наздрављају нас,

Т. Па ко би тамо био!

Д (покаже на вијенац). Шта је то 2

Ј. Вијенимо вијенце.

Но. Са срећом ! Да вјенчање што прије буде.

1 (заједно, као застиђено). Да!

Но. – Хајд, играјте се, дјецо, играјте! Да Бог да срећу ! (Полазе Радин, Никола, Новак и Дојчин) Ји Т (ба њима). Хвала! Срећан пут!

Но (ваостане, обазре се и подуже гледа Јелицу као да би јој нешто рекао, затим Дојчину). И Радул жељан час ишчекује Да види, вели, дива Дојчина, То јунаштво и прегалаштво то. (Оду)

Осма појава. Јелица и Теофанија.

Ј (као срдито, вијенећи). Те здравице ! (Вијени даље) Т (вијени). Ни ја их не волим. Да наздраве бар с милим, хајде, де —

Ј. Са Стеваном Лазаревићем 2!

Т. Да! Од милоште му веле Високи.

Ј. Па и ти тако реци.

Т. Рекла бих. —

Поручују ми да ће наскоро У прошњу доћи.