Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

24

Д (у муци, ухвати се за главу, нијемо упиљи поглед у икону Светога Великомученика Димитрија. Мучећи се). 1

Да не питам 2 А. Шта рече2 К. Не питај За Марка, ни за брата Андрију, Ни браћу храбру Дејановиће. Д (у највећем болу, савлађујући се). Поведи, љубо, тамо. (Покаже десно) А (Димитрију). Идемо. (Оде десно с Димитријем)

Петнаеста појава.

Дојчин сам.

Д (сломљен, затвори за њима врата, попохода мало, стане пред Распећем и загледа се, очајан, у лик Христов).

Што би то: Боже 2! (Нијемо, пун бола, гледа тако

подуже, затим се, исто тако мирно, подуже загледа у икону Светога Великомученика Димитрија)

(Свече дома мог !

(Мирно, као окамењен, стоји неко вријеме, па се тихо зајеца, и клоне под иконом Светога Великомученика Димитрија. Станка. Анђелија долази с десна)

Шеснаеста појава. Дојчин и Анђелија.

А. (Одвела сам га, али шта ће сам У овом часу јада опћега 2 Већ и ти ходи, заједно ћемо

Да ове јаде наше сносимо. (Спази Дојчина, уплашено) Шта би то (Прискочи, престрављено)