Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

34

Па мислим и дан и ноћ како ћу Помоћи вам. Ј· Помоћи може Бог. (Уз тријем иде Милутин с Руђером) М (улавећи). Магистер славни, Руђер Бистетић, Из Дубровника љекар чувени. Ман (клања се. У добри час! И нека му је част, Поштовање и дика. Р (поклони се). Јелице, Ја данас идем. Славном Дојчину Најљепши поздрав. Увјери ми га Да Дубровник је каран с бола му. А с моје стране, Јело, реци му Да бољак ја већ слутим. | Боже дај!А Радину и Кнезу срдачну Од нашег дома хвалу. Р (поклони се). | Понијећу. (Уздахне) Да како могох к њему Ј (слегне раменима). Не. ће он.

Р. Допусти, Јело, да се опростим. | Док само спремим све за полазак, (Милутину, који још чека код врата) Ти нешто желиш 2 М. Хтједох војводи (показује) Да речем да му стиже пратилац Димитрије Антијох. + Па нека и он уђе. — Жури се, Да припреми се све за магистра. (Оде десно а Милутин низ тријем. Долази Димитрије Антијох и стане на вратима)

Осма појава. · Руђер, Манијак и Антијох.

Р (Антијоху. Та уђи.

Ант (Манијаку). Дуго остах.

Ман. Не шкоди. Ја могу чекат ! Имам времена.