Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

55

Војно! Брате мој! Та ко ти скривиг Ето гризе ме Тај порук, писмо Исабегово И посланик Балабан! Што ћу с њим2 Да није што је, бацио бих га У тамницу и ту нек причека Док по њега и ову поруку Господар му се сам не упути. И то ме (руком по челу) овуд' бије. Мучи ме. А. Одложи писмо Исабегово, На друга можеш одговорити, У њима ти је братски споразум, Разведриће те. Ј. Сва су повољна. (Милутин улази)

ир—>

Трећа појава.

Пређашњи и Милутин.

; Ту војвода је. Чека.

Д. Теодор 2 М (потврђујући). Да отправим га Д. Није потребно. Нек само уђе. Амо (покаже десно) идем ја, А ви — к'о до сад. Нек о мени се

Још ништа страним не објављује,

Док ово овдје све не проучим,

Не могу ником, љубо, на очи

Док послове ту све не сустигнем. (Показује списе)

Још ово не проучих. Како ћу

— Ма не знам к'о да сад ме походи —

К'о незналица, к'о заосталац _

У ове дане да се покажем 2