Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

83

То све за твоју срећу. Ј (препуна миља). Идем ја. (Себи) На зрак да ово срце не пукне. (Оде)

Једанаеста појава. Пређашњи без Јелице.

Д. Још јуче му одаслах гласнике, А сад Голубан ће на повратку О свему јаче увјерити га. Е, то ме вида, то оживљује, То мелем прави враћа снагу ми. Говори даље сада!

М. Стиже нам Усплахирен и збуњен, растужен, Ал мене када спази истога К'о досад што ме знао, засија Необичнијем сјајем лице му, И прискочи ми, жељно загрли, У загрљају тако стеже ме, И, застав мирно као укован, Испитљиво се у ме задуби И (тихо, отежући)

пита ме у чуду —

Д. Пита А. Што М (оклијева да рекне).

Па то —

Д, (као да се сјети, уздахом). У чуду пита да л сам живг

М. Ти, господару читаш (руком по челу) одавде. Ал' још те нешто Д. Што би» Реци. 'М (оклијевајући). То,

(показујући крај прозора) Да овдје станеш, али за мало. Д (болом, сјећајући се). Да он ме само види. 6%