Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad, S. 85

Јадранско Море, део Средоземног Мора, у средини Јужне Европе, између Балканског и Апенинског Полуострва и одвојено на југу Отрантским Каналом од Јонског Мора, заузима по површини. 182.785 Кма.

Јадранско Море добило је своје име по италијанској вароши Адриа, која је некада била на мору и чувена као трговачка лука. Њега су Грци звали Јонски Залив, Римљани пак Горње Море,

Јадранско Море од свих делова Оредоземног Мора, од Гибралтара до Боспора, најдаље допире према северу и његове су крајње тачке: на северу у Тржичком Заливу 45", 47 северне ширине и 130, 35' источне дужине (Гренвич); на југу на Отрантском Каналу 40%, 8' северне ширине и 19, 31 источне дужине; на истоку у Дримском Заливу између ушћа Мата и Ишмиа 419, 38' северне ширине и 19', 37' источне дужине и на западу према Венецијанској Котлини 45", 14' северне ширине и 129, 10' источне дужине.

Јадранско Море веома је близу развођа Дунава, што чини код Бакра само 28 Ем. Пружа се на северозапад у дужини 760 Км., док му је средња ширина, 172 Км., док од пристаништа (бв. Јован Медуански до Бриндизи 180 Км.

Јадранско Море лежи у средини умереног појаса, те је и клима у њему врло повољна, а и флора и фауна, што је од утицаја, те су његове обале биле вазда циљ разних народа, који су живели у залеђу њега“).

Путник напушта Арбанију ....... напушта Балканско Полуострво...... и у мислима попавља речи песника:

»Збогом, горе миле, крвљу заливене. Збогом, силне жртве на бранику Рода. Збогом, снаге мушке, залуд сатрвене Мукв без добитка. Напори без плода«....

о о.

Путник се укрцава, 21. децембра, (3. јануара) по подне са, својом пратњом, у којој су били: Го-

%) Лектира: 1. Ј. Цвијић _—__ »Излавак Србије на Јадранско Море«, Говори и Чланци, 1, Београд 1921, 2. Алманах _— »Јадранска Отража«, Београд 1925. и 1926.