Vreme, 13. 03. 1932., S. 9

13 март >932

Гтпанд Ц

ПРОБЛЕМ НАШЕ КУЛТУРЕ Уредник Српског књижевног гласника о нашој књижевности Иа јвл&н мој чланак у ком сам укааао на поплчву стране кљигс у еашој земље, на несолндну рекламу за преводе страннх књига и на п .тлчку наше публнке у корист страних издавача, или њиних каобаЈаге »Југословенских« наклала изненада се јав.т»а уредник Српског књнЈкевног гласника, г. Мвлае Богдаеовпћ у уло-ЈИ шампиона стране ињиге м превода.

Г. Мнлош Црњанскн

ТЛЈНВ РУСКЕ ЕМНГРА ЦИЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Генерал Алексејев, ко}и Је утаЈио телеграм Ц°Р а Николе II о поништењу аодикациЈе, почива на београдском Новом гробљу

Човен који јв из родол,убл,а симпатисао са опозицијом и превратницим 8

То, о стогодншњипн прве штам* Оане књиге у Веограду, е одмах послв изложбе књига наших пнсаоа, свакако да је врло нктуелно. Да би доказао како ]е његово стаиовнпгге, у одбраин стране књиге в превода, оправдано и високо, урвдннк С. к. гл. који сввкако желн да задобнје што впше сарадника н чнталаса, касе, да по њоговом рачуну »прств Једне руке су довол,вн< да се изброје наши пнсцн који могу да пруже својој публицн «вред востн које нм нуде стране лнтературв«. Што ће нема сумње одЈекнутн с вравом, у вашој чнталачкој публнпн. да н не спомвњемо до сад очаране у том погледу, чнтаоце г. уреденка. А да би то своЈе суверено н заелужно »мерење« наше књиге допунио Још једним разлогом који иде у прилог његовог нступа аа страну књигу и њене преводв, поводом мог чланка »Ми постајемо колонија страие књиге«, г. Мнлан В. Богда вовић. загледавшн свакако дубље кроа врата своје редакиије констатује да »нема примера у свету, да јв јсдна лнторатура закључаниЈа Г!) за своЈо дане и своЈе л»уде него гото Је наша«. Једном речЈу аа њу а ннје пггета, а за г. Богдановића је врем«з, после толкнх узалудннх годнпа и пробднвоних ноћ напорног рада у С. к. гл. увек у блнсксч! контакту са сваком наш«м књнгом, да јој *аже збогом и да се стави на чето вовог талаоа амерзканских, енглееких, еемачких превода, којима Је досад, еа жалост, могао да посвете само мањи дво своје познате кљижевне обавепггвности на по.ву страннх књижевности. Међутнм, по нашом мнгал»ењу, овакав еадлежнт! препнр, не решава пнтање крнзе наше књнге, џ војој сад још вигае тпрдимо, да је прпдавл>ена страном књнгом н пре вгдима, за које се ствара конјуекУродник Срп".ког књнжепног г ла оника ннЈв трсбао дакле да олако пређе преко тога да ј « за страчу *њагу ангажонан и он, као члан УреНнвачког олбора предузеКа «Но днт», тек неће рећ« беотлатн^? За чије се књнге, у поверсном *у часопису, то радо призеајеми, изненадном тачношћу, од недавна вбил»а 'л брнне. Тиме би престала за њега н потреба разгов/»ра о проблсмлма наше књижевн1ств, разп»вора који, као гато је давно познато у књнжев ннм крупганма, никад 1глсу бнлн њогова омил»ена тома. Да при томе спој случај сад г. М« 1 лан Богдановић н гв.»је снлејпо убеђоње« х<'ће да веже за чисто литорарнн оад око упозпзвагка 'л превода етране днтературв коју го дннама врше г. Богдмн ПоповиН и гђа Нсидорч Секулић, то ]е, по нагаом мнтлен.у, счмп Јелпн разшог више да о тој проводној лптера гурн кода и код нас у Београду постаје конјунктура /-внх патнх у. станова иалавачкнх, књнжара мкнжевннх кругова, проговоримо еајпослв. гато омо п почели. Што г. БогданопнИ као паотиЈски в демаготкн рутиннЈср, од оног духа којн веЈо у преводима сада хоће ла налува неки светао пдеал. за књижовност. а иами ла полметне веку ннтелектуалну заосталост Јога горе, неки »офппиозпп» стил, то пре свога ннје у вози са њоговим случајем. а друго нас не бупи. Стил жоЈн.м г. Мнлан БогдановпН данас пито. ако посматрамо њогове стилоке оллике ол пре. стаћв га извесни* пгцлскнх књпжевних вапопа &ЈГН Је свакако најгора савремгиа лнторарна котуктура. Рааумл»ит ]в д&сле његоао нншле-

— Ја се не одричем пресгола у корист мога брата — рекао Је пар Ннкола гонералу Алексејеву, шофу штаба врховне команде, у часу када Је царски воз стигао у стан вр ховне команде у Могнљеву, а иосле еоћног састанка иаревог са претставнниима Государствепе думе којима Је предао акт абдикаинје. Ја сам се предомнслно! Молнм вас ј да се пошал »е у Петроград оваЈ мој телеграмИ екс-цар предао је генералу Апексејеву парче >артиЈв, иа ко;ој Јо својеручно напнсао да престо предаје свом сину Алекссју Шеф штаба врховне ксмаидо генерал АлексеЈев узео Је ту хартнју никоме је није показао, никоме предао. Он Је хартнју ставио у свој новчаник, а посло у засебан коворат у тајноЈ архиви штаба. Да ли Је то парче хартиЈе са паревим рукописом могло да да другн ток рускоЈ нсториЈи? ПРЕ ПЕТНАЕСТ ГОДИНАРуска емиграцнја донела Јв са собом, у нашу зем.1»у, историјско благо руског народа, уметничке предмете, живе претставнике последњнх деисннја нсторн;е, живе рано из велнког грађанског рата, довела Је еајватреније претставнике руског царизма, па н оне којн су учинили све да тај царизам сруше. Али, ова емиграциЈа донела Је са собом н мртве... На Новом гробл»у, идућн у десно ј са главне стазе, под Једним скромним спомеником на којем стоји све- ] га Једна једипа реч, »Мнхаил« лежн мртвачкн сандук гееерала Алексе- ј Јева. Ое је довесен са његовим мр- 1 твим телом нз РусијвЗапгго је пре тачно 15 годнна, почетком марта 1917 године генерал Алексејев сакрио оно парче хартиЈв са царевнм рукопнсом?

Дајмо рада незапосленима!

Чланови руске провизорне владе (у средини Је г. А Керенскн)

! мачке странке на руском Двору. А та страпка, тај немачкн уплнв био је главни крнвац руско-пољско трагоднје у прошлости, као и нзнор иесроћне полнтике Пстрогрзда према Варшавн. Цара су опомнњали. Али све Је 671Л0 узалуд. ВелнЈси кнез НнколаЈ Мнхаилович писао је иару; сКад бн ти елиминнсао утииај тј Ј ниа сила, све бн се променило, и пратило поверење народа, које си иагубно». Па кад су све опомене остале I узалудне, јодан веливи кнез, највећи аристократа и рођак царске куће, те један народни посланик пртетремили су се и убили Распућина. Борба Государствоне думв е* владом уживала Јв несумњнве оим

У жељи да помогне незапослепим радпицима у ово време кризе послова и олакша везл између послодавпца и радника, *Време* ће до почетка грађееииске сезонр и јачања послова у свима гранама наше нривреде од радника ко'ги траже посла лримати огласе потпун о бесплатно. Огласи ће се примати сва■ кога дана од 10—12 часова у\ре подне у секретаријату »Времена^, у Поенкареовој бро) 4-6.

НУДЕ СЕ уз најскромннју надницу; Гавра Јакотић, баштсван, спрв-

одлучно је рекао да ће обесити Рас- | цар Никола преузео је врховну хопућина ако се усуди да дође, као што ( манду, која је постала тада и полије хтео, у штсб вр.ховне команде. јтички центар државе. А Распућин »Издајас, то Је бнла реч која се ' није дошао тамо само због тога што , свуда чула. Њј није потврдио на-, је генерал Алексејев. врховни шеф р атије генерала АлексоЈова (мемочелник штаба врховне комакде гене-1штаба, запретио да ће демисионира- арн Дењнклна, с. 25), као н воћине л пвН111А ортт в _ р,;. рал Алексејсв, _ачи »у Је изргкао! ти. Гснерал Алексејев редовно је впших офиинра. Цела РуЈИЈа била ^нан иТвао^^

ман п способан, може бити служн* " |тељ или шта друго — ВоЈводе Сте. пе 133; Петар Михаиловић, трговачии помоИнин колонијално-стаклар-

пред гснералом Дсњикином онда кад обраћао пажњу цару на тешко уну- ј је заражена том борбом, и тешко

је казао да је код царице пронађен

Генерал Алексејев Један од два примерка тачне дисло-

трашње стаи»е. али цар ннје хтео томе ни да чуЈе. Госудзргтвена дума, јако везана за руски офпирски кор, све више и в»:ше дисала је револуционарним духом. Родзјанко. популарни

вујскн веиац 11; Васа Каћурпв, трје змнглити повољинју ат*о;фер» | Г" ички ,,0 * ,0ћни " ' за револуинју него шти је внда м- ^ аИше ' енергнчш н поузЈан - Бвмосфера у пролеће ,о„ гол.по. I —- Сви су суделовали у овој ре- А * клавнра, фраииуског в нарннм духом. годзЈанко популар™ ] ј _ ПИСа0 ; Ј ј |аемачко г језвш - Коларчева 5; претседннк Думе. богаташ, племнћ, ( . ^ , . , Наталнја ДимнтрнЈеввћ, продава. арнстократа, рсдовно је обраћао паж-. " 'РУ 6 ™^ Ј* » 'Ч ■ |Чица у пвкарс50Ј р Ци>в или кн0 . љу илру на т^шко стање у »емљн и ■" »Р« М «™РИЈ ат . ■ ®" га , и 6 УР Ж " | СК у, вредиа в чиста - Госпоаара азвЈа, чаки племство! Вучнћа 1ов; Драгослава Радојевић. Прод Думу Јв дошао велитн кнез Кир«л са нрвеном, револуцнонариом кокардом. Зато су малч, вишв вкоиомскв пего политичта обеложенн нереаи, у фебруару 1017 г., у првсточнин, лако моглн да се протворе у потатнчку револупиЈу. Свв опомечв >

пораст неповерења према Двору, а због улоге царичине и Распућинове у државним пословима. КАКО ЈЕ РАСПУЋИН УКЛОНИО САЗОНОВА? Та улога највнше се огледала у постављањима мипнстара, и бескрајним промепама у државном апарату. Догађало се да мниистар

пође у »Ставкус (ирховпа команда) I задњем тренутку, дате пару од

стране претседннка Думе, покојног РадзЈанка, остале су без успеха в прпзнања.

свршссча ученица четвртог разреда гнмназиЈе и Прерадоваћсвог трговачког курса. способна за трговину н канцелариЈу — Хаџи Мелентнјвва 24.

У|нндоергов сипч ић /ош но/е пронађен

правиих јединица, општнне, обласне среске самоуправе, све је то било

као мипнстар, а враћа се као 11ензионор. И чнм је човек био агнлннјн, чим се внше одупнрао упливу Распућнповом и царнчнном, уколико је више бно прожот демократкратским идојама, утолико бр;ке и лакше летео је са мипистарске столице. Најкарактерпстпчнији је случај Сазонова, једног од вајпопуларнијих царскпх мнннстара. Кад је гепсрал Алексејгв сматрао за потребно да се једпом већ радикално роши пољско питање, и да се Пол»ацима да устав н слобода, да се у-1 ки кнез Михаил Александрович. кога Шеф руске шпијунаже, пуковник кнне малтрстирање од страпе ру- ' ;е на овај акт наговорила делегација Мјасоједов, за време рата је стре- скнх губсрпатора, и кад јо Сазопов Думе. Само два члана те делегације, л>ан, због велеиздаје, а министар вој- то зд Т ражно у владн, и побсдно у ј г - г - Гучков и Миљуков, били су проске и царски ађутаит. генерал Сухо- | толнко што му је поручепа нзрада! тив те абдикације. Чак и да Је стигао млинов, који се прославио породичним * пп^гкч' _1 н.рп'ру од - телегпам нап?в, она! тегеграм ко : и је >става за по-ЂСку, — њега су од гене ра.1 Алексејев ништа не

ОДБИЈЕНА ЈЕ МОЛБА АЛ КАПОНА ЊуЈорк, 12 марта. — 0 сннчићу авнјатичара Линдберга ид*л веома мало новости, ма да се очекује да ћв иастати новн моменти. Аутентич-

_ „ кације воЈске, примерка коЈи је правРат са Немпима, у првом тренут- ј љен сам0 за ^ега и цара. >Ко зна ко

Је све могао да се том мапом користи« — додао је генерал АлексеЈев.

ву, окупно је око руског престола целу земл»у. Он је оборно сва опознционарска расположења, пажњу целог народа концвнтрнсао иа борбу. Али то нијв траЈало дуго. У Јавности је поиово избило па површииу опозниионарско расположсње према престолу, управо према политиии скандалом, дошао је на опгуженичку I царске кућв. Оргапизаиија самоу-

Када Је на страиу револуционара прешла и вп'ска V поестонипи и обог- ... зовао се »Совјет радничких и војнич-! них вести међутлм нема. ких делегата', управљач је испао из ' руку пол; тичких странака и почео лаггно да прелази V руке малих група екстремиста. Делегати Думе. г.г. Гуч. ков и Шуљгин. донели су са собом у Петроград и акт абдикације цара Николе, коју је цар хтео после неколико часова да измени; а већ истог дана. у подне. ОЈшекао се поестола и вели.

„упу. Руска војска. којој је Жофр , «« Уионпли. а за мнннстра нпо-, би помогло Погле т „„ 3 ,„, нудио муницију, напус1ила је Галици- отрапих дсла поставипл Штирмер^ ј издала провизорна влада налог за

Годишњи збор акцнонара Београдске задруге

и ју због'педостатка мунициЈе, коју је I кога су руска јавпост, штампа углавчом у рукама лпчностн које су генерал Сухомлииов — одбно 1915 г. парламсват сматралн за бедома новрло радо, и доста отворено крити- Ц |||||ј|| копале рад влале, а влада је чинила све пгто Је могла, да, као за ннат да да игго внше матернјала тој критици. Извежбана, и то врло добро, у изигравању пензуре, руска пггампа чинила Је понекад права »ромекдела> преваре тв пензуре, и доносила у завшепо) фопми, или путвм иеких штамнарских «випева», опо што та цензура друкџнЈе на би пустнла. То расположење јавности навлазило

Јуче пре подпе, у 9 часова, одр. жан је редовап годишњн збор акционара Београдске задруге. Збору је претседавао г. Михајло Шонда, индустрнјалац, претседник управе. Пошто су саопштени извештаји управног в надзориог одбора, разви.. л . ла се днскусиЈа, у којој је узсо уЈе на шпри одјок у ГосударственоЈ I чеп1 >ј а г д пса Стаменковић, коЈи је думи, и то не само у говорима опо- углавном кзнео извесне примедбе П П.А чпттпт плипоипгв -

На збору јо решавано о смањењу броја чланова управе, као п о смање њу тантнјема, у пнтересу штедње, а с обзиром па данашњу правредпу крпзу. Из управног одбопа су копком и. г спали г. г. Тодор Ђурић трг., Куз-; оваплотила онако како су хтели они, ман Ннколнћ трг. и ДР- Фердинанд ко[и су у пломбиравим колима дош.те

хапшење целе царске породице. ЧОВЕК КОЈИ СЕ НАДАО, ВЕРОВАО КАО ПРАВИ ПАТРИОТА Ауторитет Провизорне владе падао је сваког дана, јер Је све више растао ауторитет оних V чијим су рукама би. ле најпопуларније идеје: мир на фронту и деоба туђе својине. Када је та идеја једном избила на површину нико и н: какви телегргми нису били више у стању да је савладају. Руску револуиију замишл»али су л>уди друкчије. Они су ве^овали да ћ*е и дал»е подједнако да се воле отгцбииа и њено добро. Али, револуција се

зпцијв, него и владиннх посланиБа. И, када је посланик Гучков рекао са трнбнне Думо, да «у земл»н нвЈе сво у реду>, то је поповвла пела РусиЈа. п црла Русија потпуно Једпако протумачпла те речи, то јест: да се оне односе на двор. Та рвч зиачила Је «нздају». «<^во св олносило па I царииу>, пнше генсрал Дењнкни у својим мемоарнма 'стр. 17, прва свеска), а било Је у вези и са Распућином.... »ОБЕСИЋУ РАСПУЋИНА ЧИМ Да ЂЕ У ВРХОВНУ КОМАНДУ!« Врховни команлант целокупне војске велики кнез Николај Николајевич

на оад Народне бапке. Одлучепо Је да дпвндепда за про шлу годјшу буде 400 двнара по акцнЈн. Грамбер нндустрнјалац, а из надзор ног одбора г. ЗариЈа Станковић. Збор пх је, међутим, поново пзабрао, у управни, односпо иадзорни одбор.

ње да кад се не пише тим духом превода коЈв заступа, да онда чо. век вал.да треба да има нешто «оФипиозно«. Стил традипија, стил вронпје на сву ту сооиналиу« литературу коЈа је чосто само покварено новипаргтво и дпдактнпа, да по говоримо о <омупистичкоЈ литсратури. став за нашу запуштену, Једва опромл»ену и издавану књнгу, на коЈу се не обара сад само «угледни» уредник Српског књижевног гласника, него и толика организовапа шугаа. чини му се свакако застарео манн^аклук. Г. Милан В. Богдановић кажо, поводом свог случаја, да га можомо ооумњичнтн само да Је »духовно прогресиван> и да то сумњичење прима кап ордон. Међутим, мн иисмо еумњичили г. Погдановнћа. чак ни тиме гото ка_ жс, ми расправл.амо питање стране књиге и њенв конЈунггуре. Уред* ник Српског књижевпог гласника Јапл »а ре ето гам и ангажуЈв гс у одбраин те лнтературе Да Је то у везн са Јвдном врдввном обавозом. коју је видно примио иа ое, а која ћо гвим читаопима гада. после њвговог мишљења о нашоЈ књижовиости бити Јасна то је можда ситнипа за углелни »Српсги књи жевни гларник>, али није без икаквог ннтереса. М. Црњанскм

Русију преко Немачке, заузимгњем тгковника немачког генералштаба. г. Николаја. Када ће та револуција дати плодове ко|е су од ње очекивали они други. то ће пока^ати будућа страна историје руског народа. Срце генерала Алексејева куиало Је за отаибину. Све своје снаге он је по. свтио њој. И он. као г сви. преваоио се. Црвени таласи прогутали су те лепе иаде. Чак и његов гроб почива далеко од руске земл»е. коју је он замишљао бољу, нову. слободт- пр-порођсну... Вас. Г.

Линдбергов син У сваком случају зна се сигурно да познаги гангстер Ал Калоне. коЈи јв осуђен на 11 годнна затвора, неив бнт>1 пуштен на слободу, како Је то молно, да бн могао да помогне нстрази. Његова молба да буде пуштен нз затвора није. како се сазнаЈе нз Вашннгтона, спроведена мнннстарству правде.

Апел ђачког склонншта на Булбулаеру Нема сумње да међу најхуманиЈв установе у Београду спадају и ђачка склоништа при основним школама. у којима деиа сиромашних роднте.гл добијају бесплатно веома укусиу и обилну храну. Међутим, како се број деие пријављене за храну у склоништима свакодневно повећава а сред* ства склоништа смањују. то је ђачко : склопиште на Булбулдеру упутило а* — ! пел грађанству *а га помогну тиме, МдниЉестаииЈа 33 што ће сваки грађанин уписати за анифестација ,, лана склоништа са уЛ0ГОм од 12 мир и разопужање '•динара годишње. Југословенско Удружење за лнгу 1 ^ ве п рилоге треба слати Одбору иарода прирећујо данас 13 о. м. у склоништа при основној школи «Цара 11 часова, у дворони Друштва црзо- [Душанас на Булбулдеру, а нмена принога кргта. Симппа 19, Јавну мани. | ложника биће објављена преко јавнофестациЈу зв мир и разоружањо. на ' сти. којоЈ ће узетн учешћа наше мођуна- | родне органнзаинје коЈе се бавв тнм Пепознати ауТОМиОИЛ Препитањом. газио \г јуче машиновођу

КопФеренпиЈа ће се извршити у виду јсдпо свечапе селиинв на ко1*ој ће ппетсолапати г. Ловаи Жгјовић

брола „Скадзр" У Војводе Мигаића улиии. кол фа-

профмор уннверзнтета. « н« њој ће 6р»« о°7

говопнтн г. Ми^ета Новаковић. ппофесор унивсрзнтета о конферонцнјн за разоружањв у Жсневи.

Зимска ред пповидбе за Земун и Панчево Речна пловидба Краљевине Југославије успоставила је јуче п\ггнички саобраћај Београд—Зсмун и Београд —Пчнчево по зимском реду пловидбе. Првн брод полази из Београда за Панчево у 610. а последњи V 17.30 часова. Први брод полази из Београда за Зе.мун у 5Ј0, а последњи у 20 часова.

знати аут Трифуна Бјелића, машнновођу на броду „Скалар". и прсломио му леву ногу испол колена. Рањеник |е одмах пренет у болницу, док је за непознатим шофером предузето трагање.

КОД МНОГОБРОШИХ НЕВОЉА ЖЕНСКОГА ПОЛА, ства ра природна Франи-Јозефова горка вода наЈвеће олакшање-

Скупштина С. Пупин Поштанско-телеграфско . телефон- Уверења са клиникл за болеснв ски спортскн клув »Пупин* олржаће жене ТВ р де да Франц-ЈозеЉова ЕИоГ »Јп^Гу У К0? 0 ;- вода. особито благо де]ству) е .

СКОЈ уЛИЦИ, СВОЈУ скупштину

гдавну годншњу

да је посебно одлично њено 1/,е]ство код породнља.