Vreme, 01. 10. 1933., S. 10
II/ ] (VI « 1/
г
СТРАНА !<Г
Нбда-Ба, Гоктовар 1933 гед^
НУМИ5МАТИКА Сребрњаци типа 1арнса иа нвготииској изложби
Ја:звар{131ц>ани повац грода Ларисе На лрослави стогодишњице ослобођења Тимочке Крајине, а на мзложби која је том приликом ортанизована у Неготину, могли су се видети и многи интересантни нумнзматички објекти који потичу из овога краја. Међу старим новцима, врло пажљиво и брижљи во спремљеним за ову изложбу, налазимо и неколико прнмерака грчког и римског старог новца који се доста ретко налазе, и који се љубоморно чувају у добрим збиркама. У једној витрини ове изложбе налази се много златника са антич ком златном гривном у виду змије. Ту су м статуете, разни антиквитети, али међу њима има веома много врло интересантног старог новца, поготову сребрног. Међу сребрњашпма видно се истичу мало варваризовани али необично лепи сребрњаци тима ,.Ј1ариса". Познато је да су варварски народи, који су населили крајеве у који.ча су дотле владали Грци, били без свога новца. Варварн — а то су били сви други народи сем Грка — служили су се у почетку искључиво грчкнм новце.м, а тек доцније кад <;у учврстњ^и своју држаану оргамизацију почели су ковати овој новац, али потпуно подражавају грчки, чак и са многим познатим грчким лнковима на том новом новцу. Такав новац у нумизматици је познат као „вар вароки новац". У нашим крајевнма пронађено је много таквог новца, а баш је КраЈина била та која је дала највише таквих налазишта и најинтересантније егземпларе тог вар варског новца. Специјално су за овај крај типични налази сребрњака типа „Лариса", који је у сваком погледу веома занимљив и цењен. На једној страни ових сребрн>ака видимо лице једне речн* богиње са дугом косом, потпуно расплетеном („тимочка вила"). а на другој страни сребрњака утиснута је слика једног необузданог коња који се пропиње. Није још тачно утврђено где су ковани ти новци. Један део научника који се бавио тим проблемом тврди да су они ковани у данаоЈњој Мађарској, док други истрајно тврде да имају доказа да је тај новац кован баш на терену Србије. Свакако, код нас има извесннх доказа за ово друго тврђење. Ве лики налази таквог новца у селу Јабуковцу, одакле је добар део овог новца доспео и у београдски Народни музеј, па затим велика множина сребрњака типа „Лариса" пронађених у Крајини. и изложених сада у Неготину, дају нам доста аргумената за т » да поверујемо да су они ковани код нас, а још можда и више аргумената да су ковани баш у Крајини. Ови су новци ковани нешто око три стотине година пре Христовог рођења. Постоји извесна стална веза нашег сељачког света са сгарим новцем. Треба само видети са каквим интересовањем посматра ју сел>аци, кад дођу на изложбу, овај стари новац, и шта прч томе све не говоре. Јасно је дз мно ги од њих из свог искуства при копању старог новца познаје мно го те новцеспо неким знаковима који су само њима особени, а по којима се наука не равна.
Свечаност у школи једрења на Новом Врачару Данас у 10 часова пре подне извршиће се освећење новог хангара шко_ ле за безмоторно летење Аеро - клуба, код Опсерваторије на Новом Вра_ чару. Ново поднгнут хангар за смештај једрилица добиће име пок. Живка Јо_ занова ( једршшчара, који је прошле недеље несретним случајем настрадао. После освећења хапгара извршпће се и крштење нове једрилице домаће мзраде. Једрилици ће кумовати супруга г. Тадије Сондермајера. Позивају се сви чланови Аеро клуба и лријатељи овог лепог спорта да присуствују овој свечаиости. Шко. ла Зсзмог/рног летен.а налази се све-
УБИСТВО У ЛАШИЋЕВОЈ УЛИЦИ Да ли је Црногорац Бошко Боровнћ убио и опљачкао свог зслг» љака Николу Лопичића Поводом убиства Николе ЛопиЧЈГћа, бившег сопственика бифеа у Пашићевој улици, о чему је „Време" још јуче писало, београдска полиција води и даље енергнчну истрагу. Лопичић, који је становао у Јатаган-мали (други ред ,број 76), нестао је, како је то утврђено, пре петнаестак дана из Београда. Виђен је последњи пут у друштву неких људи, а затим му се изгубио сваки траг. Претпостављало се, ипак, да је Лопичић отпутовао неким послом из Београда. Међутим пре девет дана, Лопичићев нестанак је потпуно расветљен. Несрећни човек, наг и са размрсканом лобањом, нађен је у селу Славковцима, код Винковаца. Леш су пронашли у слами неки сељаци, који су о томе одмах обавестили полициЈу. Истрагом је утврђено да је Лопичић убијен неким тупнм предметом, и опљачкан. На глави му је зјапила велика рана. Зликовац га опљачкао до. голе коже. Није се задовол>ио само новцем, који Је нашао, већ Је својоЈ жртви однео и одело. Сзе Је говорило да Је несрећни бифеуиЈа намамљен у село, па убиЈен и опљач!н. ПрекЈуче, београдскоЈ полициЈи приЈавио се Један човек. Био Је врло узбуђен, и затражио је да га одмах приЈаве шефу. Чим је ушао у шефову канцелариЈу, човек Је, кроз плач, изЈавио да му Је убијен брат, Никола Лопичнћ, бивши бифеџија из Београда, у ПашићевоЈ улици, и да зна ко Је убица. Као убицу означио Је Бошка Боровића, бившег наредника и бившег приваЋног чиновника, са станом на Топчидерском Брду, у ТолстоЈевоЈ улици броЈ 20. Да Је Боровнћ убица његовог брата уверен Је због тога, што Је на њему препознао одело свог брата. То одело вели Никола — Је носио у последње време. ПолициЈа Је одмах пронашла Бошка Боровића и ухапсила га. Код њега су нађене Још ове ствари убијеног Лопичића: ташна, ципеле и наочаре. О томе, Одељење кривичне полициЈе издало Је јуче овај коминике: „На дан 22 овог месеца у селу Славковцима код Винковаца, нађен Је леш Николе ЈТопичића, бившег бифеуије из Београда, коме Је бнла размрскана глава неким тупим предметом. Тамошње власти досадањим извиђајима нису могле идентификовати убице. На дан 29 овог месеца, Јован Лопичић, брат од стрица убиЈеног Николе, препознао је на Бошку Боровићу, бившем нареднику, коЈи Је од војних судова био осуђен на 18 месеци затвора због проневере, одело убијеног Лопичића, а код њега Је нађена и ташна убијеног. На усменом испиту Боровић признаЈе да Је одело одиста припадало убијеном као и ташна, али тврди да Је те ствари пре месец и десет дана узео у залогу од покоЈног Николе. О самом убиству тврди да му ништа ниЈе познато. Сведок, Душан Лакић, студент права, коЈн станује заједно са осумњиченим, тврди да Је оваЈ пре 10 до 12 дана био отсутан из Београда, а то Је време у коме се дело убиства требало догодити. Осумњичени одриче да Је тих дана био отсутан. ИзвиђаЈи се и даље воде." Ухапшени Боровић и убиЈени Лопичић, како се тврди, били су стари познаници, па чак и добрн пријатељи. Родом су обојица из Црне Горе.
КРВАВА ТУЧА У КАФАНИ „НОВА КРАЉЕВИНА" Болесник, тек оперисан од слгпог црева, бежм из болннчког кревета у варош да бн искасапио ножем свога оргака Нагтадач је целом отменом Београду познати бнвшн келпер И.тија К-адијевић
Једна крвава туча, Јуче по подне, догоднла се у познатој елитној кафани „Нова Краљевина" у Краља Александра улици број 68. Посвађали су се. а затим потукли Илија Кадијевић и Илија Љубибратић, иначе, све до пре кратког времена, одлични пријатељи м, како су их гостн сматрали, орга V«. До заошпрених односа између њнх двојнце је дошло због једног уговора. Љубобратић је, према том уговору, сматрао да је он сопстсеник радње, а да је КадиЈезић само пословођа. Овај, олет, тврдно је да је пуноправан ортак. Пријатељи су покушавали да их измнре, али све нншта није помогло. — Уговор није п-равилан. Показан ми је један уговор, а дат на потпис други, тако не иде. Може доћи до свачега, претио је Кадијевић. Пре три дана, међутим, Кадијевићу Је нагло позлило. Жалио се на страцгне болове. Пренет Је одМах у Прво хируршко одељење Опште државне болнице, <на трећи павилуон, где је утврђено да Је добио запалење слепог црева. Лекари су одмах извршили операцију, која Је, катсо се твранло. срећно успела. Алн, Каднјевић Је морао Још неко време да остане у болесничкој постељи, пошто Је постојала бојазан да, изненада, после операције, не наступе какве комп.тикациЈе. Јуче, међутим, десило се нешто неочекивано. Саовим изненада, без знања дежурног лекара, Кадијевић Је напустио болесничку постељу. Према причању болеоника, био Је страшно узруЈан. Чим је добио Једно писмо, дигао се из кревета, обукао и изашао. ПсуЈући напустио Је болесничку постељу. Чим Је изашао на улицу, узео је аутомобил и довезао се у „Нову Краљевину". Кад је ушао у кафану, био Је страшно блед. — Где Је ИлиЈа Љубибратић, питао је Још с врата. Одговорили су му да ће брзо доћи. Убрзо, Љубибратић Је до-
ша у кафану. И тада се десило нешто, чему се нико није надао. — Зашто си ми написао онакво писмо, загрмео је Кадијевић. — НемоЈ да внчеш, иначе ћу да зовем полицију, одговорио Је Љубибратић. Затим Је позвао Кадијевића да напусти његову кафану, мислећи, наравно, да овај неће имати куражи да га нападне. Међутим, преварио се. Бесан, Кадијевић је истргао нож и ударио њиме Љубибратића по левоЈ руци и глави, тако да Је овога одмах облнла крв. Хтео Је да га удари Још, али се умешала послуга и неки људи и раз вадили их. У том моменту пред кафаном искупило се доста света. Сви су се чудили због чега Је дошло до ове крваве туче, знаЈући да су Кадијевић и Љубибратић раније били добри пријатељи. У огласима, које су давали новинама, увек је стајало: „За посету моле Илија Љубибратић и Илија КадиЈевић." На лице места убрзо је стигао дежурни писар Осмог кварта г. Стефановић, који Је повео истрагу. Рањеник Је, по сопственоЈ жељи, пренет у санаториЈум др. СтаноЈа Пантовића, у у.тици Проте МатеЈе броЈ 29. За сада изгледа да су његове повреде теже природе. Кадијевић, међутим, отишао је поново у болницу, у своју болеснитау постељу, пошто му је опет позлчло. На саслушању Љубибратић је изјавио: — Кадијевић је био код мене по. словођа у радњи и ништа више. Нисам могао више да га подносим, јер је тукао келнере и свађао се са гости, ма. И, наравно, морао сам да му откажем. На то, кахз сопственик кафа_ не, мислим, имам права. Међутим, он Је дошао у кафану и напао ме ножем. За покушај убиства, поднећу кривичну тужбу против њега." Кадијевић, па-к, тврди, да Је био •изазван, и то у толико пре што му Је Љубибратнћ јуче послао Једно врло увредљиво лисмо. У писму Је, ве. лн, из.чеђ^ осталог, рекао да не желн више да га види у радњи.
Вечера у часш I Диба/а
с У д Оцеубица осуђен на 5 годииа робије Недавно се у Бабама, Једном селу у околини Београда, одиграло Језиво оцеубиство, али ниуколико необично по мотивима. Чедомир Качаревић Је већ био превалио тридесету, а никако ниЈе могао да се сложи са својим оцем Милошем, који, свакако баш због тога, ниЈе хтео да му преда имање на руковање. НаЈзад је дошло до потпуног разлаза. Милош Је, почетком марта ове године извршио деобу имања са сином. Али, то Је само погоршало њихове односе, Јер син није добио оно што Је, по његовом мишљењу, требао да прими у на слеђе. Једног дана, 26 јула, Чедомир Је навалио на оца да му уступи извесне усеве. Сусрео га је испред саме куће. Отац је одбио. Бесан због неуспеха, син је тада подигао штап и неколико пута ударио оца по глзви, од чега Је овај, Један дан касниЈе, издахиуо. Чедомип се брани да га Је отац био на-пао и да Је при томе био страховито изазван. Часак (раније он је имао при себи и секиру, али није мислио да иапгдне оца. Суд Је Чедомира осудио на 5 гоI и да 33 ис то толико
Са вечере приређене у част г-ђе и г. Дибајо
Удружење матураната из Нице из 1916 и 1917 године хтело Је да и са своЈе стране подвуче оно огромно приЈатељство коЈе гаје сви наши друштвени кругови према досадашњем отправнику послова француског посланства у Београду г. ДибаЈу, а коЈн сада одлазећи за француског посланика у Венецуелу напушта нашу престоницу. Удружење матураната из Нице приредило Је прексиноћ код „Коларца" вечеру у част гђе и г. ДибаЈа. На овој вечери поред ових гостиЈу били су присутни и гђа и г. Ранко Достанић, претседннк управног одбора Удружења матураната нз Нице, професор г. Јован Кангрга, гђа н г. др. Мнјовић, гђа и г. М. Вукићевић, гђа и г. Милован Ђорђевић, гца Вера Мијатовић, г. г. Миодраг Цокнћ, др. Прикелмајер, Богомир Аксентијевић, Ч. МихаЈловић, В. Пешић, Ј. Илић и А. Пилетић. За време банкета г. Достанић је у име Удружења поздравио гђу и г. ДибаЈа изЈављуЈући жаљење коЈе сви осећају што један овакав наш приЈатељ напушта нашу средину. Г. ДибаЈ се захвалио на здравнци подвлачећи у томе говору како га Јаке прнЈатељске везе спајаЈу са средином у којоЈ Је провео пуних 10 година. На завршетку свога говора г. ДибаЈ је рекао: — Када сам пошао на оваЈ банкет хтео сам да ставим у бутонијеру розету Једног ордена коЈим Је југословенска влада за врега Кпракка у вашој ар,мљ»
фиаатеаија! I Пошшпнски МУЗвШ
одликовала. Међути.м, Ја желим да се место тога сада закитим овил-, цветом ; има боју крви коју сте вн 1; здашно и тако Јуначки проливали на боЈним пољима заЈедно са нама. Са овнм речи.ма г. ДибаЈ Је ставио у рупицу свога капута Један црвени каранфил. На крају банкета г. Пилетић Је саопштио г. Дибају да га Је у Удружење матураната из Нице нзабрало за свога почасног члана. Свачани ручак у Министарсшву сиољних послова у часШ г . Максима Диба/а | Јуче Је у Министарству спољнил ј послова бно свечани ручак у част ! г. Максима Дибаја дугогодншње! саветника Француског посланства | који Је у више махова био и отправник послова. Г. Дибај путује ускоро из Београда. Ручак су давалн, у отсуству Министра спољних послова г. Б. Јев тнћа, г-ђа и г. др. Божндар Пурић, краљевски посланик. Овом ручк) присуствовали су г.г. Нажиар, француски посланик, Гуранеску румунски посланик са госпођом. Велнер чехословачки посланик, генерал Лепети француски војни изасланик са госпођом и помоћ-нт војног изасланика маЈор г. КаЈ сј госпођом. Од стране Министарства ручк) су присуствовали помоћник Министра г. Момчило Јуришнћ, начелник одељења и виши чиновницн
ДАНАС СЕ ТРЧИ „КОСТОЛАЦ ЗА НАГРАДУ Г. ЂОРЗА ВАЈФЕРТА Данашње трке су претпоследн-е у сезони. За то је интересовање за н.их још всће но обично. А на програму Је и на ;Еећа двогодачка трка у години, костолац, Дерби двогодаца, за којк даје награду велики добротвор Кола Јахача г. Ђорђе Вајферт. На старт у г.вој трцн изаћи ће скоро сви наЈбољи двоготци, и борба ће бити велика. Изгледа да ће и ове године бити изузетак и да неће бити победник омица, већ ждребац. Интересантно Је напоменути да Је од досадањих Дерби победниха свега двоје, Цигарета н Фантаст, добило и Костолац. Али их је шесторо било пласирано. * Хандикап трке одгајивача са села и полукрвних грла. Уписано Је 6 грла: Ловћен носи 65 ипо кгр., Илијана 60 ипо, Калеа 50, Наполеон 49, Ињеса 42, Фонтенбли 42. Дужина стазе 1.800 м. По теретима и досадањим трчањима, резултат требало би да буде: Калеа — Ињеса — Илијана. Општа продаЈна трка. Уписано Је 12 грла: Палати«, Срђа, Добра Срећа, Немапара, Славна, Фрајлица, Дивља Јарушица, Балди, Дуга, Халали, Алиби, ВаленциЈа. Дужина стазе 1.400 м. У овоЈ трци долазак треба да буде: Алиби—Фрајлнца—Добра Срећа. Нешто што се мора одмах приметити то Је да у овоЈ листи недостаЈу два велика имена: Дорћолац и Стреља. Први Је у првим своЈим трчањнма био непобеднв, а и доцније се добро држао, други Је испрва трчао доста слабо, да би се пред краЈ сезоне поправио и добио чак и „Бошка Југовића". Али када су они ождребљенн вероватно да нису улнвали много поверења своЈоЈ околинн, те нису уписани у класне трке. Од осталих такмаца наЈвише се истиче КаЈмакчалан, коЈи уз два трчања има Једно прво и једно друто место, али то друго место је добио у „Бошку Југовићу", после заостамка на старту од близу 50 метара. Он данас несумњиво има највише шанса. Кошћушко је у лето био у првоЈ трци трећи, али су друга два трчања завршена победама, он Је добио и критериЈум двогодих грла. У Бошку Југовнћу Је био ван награде. Косовка је у лето имала Једну лепу победу, а у Јесен Је трчена од Дездемоне. Дора Је Јесенас Једном била прва и Једном друга иза Стре ље. Дездемона Је летос такође Једном била прва, а њено Јесење трчање зааршило се побадом. Калча Је до сада неколико пута бивао у награди, али никада није успео да победи. Чукарица и Мила нмају по Једну победу у малим тркама, али им "то не даје право да рефлектуЈу данас на пласман. Лукулус нема много да очекује у овој трци. Најзад Бајацо, двогодац са најбољим финишом, коЈи може да направи свашта, атсо само за ареме трке не изостане много. Остала грла вероватно неће трчати, а ако трче немаЈу велике шансе. Према свему наше Је мишљење да долазак треба да буде: Кајмакчалан—Косовка—Бајацо. Општи хандикап. Уписано Је 14 грла: Виолета 64 кгр., Хоуп Гон 61 нпо, Алхемист 61, Извиђач 61 ипо, Инга 59 ипо, ВаленциЈа 57, Саботаж 56 ипо, Шери 56, Епоха 55, Рамзес 54 ипо, Дивља Јарушица 53 ипо, Напшугар 51, Ида 50, Кармен 42. Дужина стазе 1.800 м. Ово (Јбећава ванредно лепу и оштру борбу, долазак Је тешко погодити, као и увек у оваквим тркама, но највероватнији изгледа: Ида—Виолета—Епоха. Велтер хандикап. Уписано Је 14 грла: Извиђач 62, Балдн 57, Бриган 55 ипо, МаЈ Свнт 55, Звечан 54, Дивза Јарушица 53 ипо, Вила Енд 53, Гаврош 52, Афродита 50 ипо, Зулумћарка 48 ипо, Бета 47, С. О. С. 46, Субрета 43, Дуга 42. Дужина стазе 1.400 м. Ни овај велтер хандикап ништа не заостаје за својнм претходницима: пу. на неизвесност. Долазак треба да буде: Афродита — Вик Енд — Бриган. Завршна јесења препонска трка. Упнсано је 10 грла: Јадрг.н, Хепи Енд, Зрак, Перфид, Од Добоја Мујо, Вер_ ден, Сељанка, Серењче, Алхемшт. Дужина стазе 3.400 м. Не узимајући у обзир Хепи Енда, коЈи не сме више да се узима у к \мбинацију, долазак треба да будеОд Добоја Мујо — Алхемист Зрак. Купујем добро очубане старе грч ве, римсве. бизантисве и српске нобце, како зпатне и сребрне тако и бакарне. Понуде слати на ..Време" под ознаком. Нумизматика"
Пошшански музе/и У многим земл>ама постоЈе државни поштански музеји у којима видно место заузимају збирке поштанских марака и осталих обележЈа вредности целога света. Те збирке уређују нарочитш стручњаци уз припомоћ претстав ника филателистичких организацм Ја. Код тих музеја постоје нарочм ти одбори или комисије под чијим се надзором саставл»ају и одржаваЈу збирке, и у којима суделуЈу истакнути филателисти, претстав ници фнлателнстичких друштава или савеза дотичне земље. Једну од наЈвећих, ако не и наЈ« потпунијих и наЈуређенијих таквих збирака има поштанска управа Рајха у Берлину. (Тамо управо постоје две паралелн« збирке марака. Једна увек при« ступачна широј публици, коЈа с« стално излаже у појединим деловима у нарочитим излозима под стаклетом и коЈа се повремено мења, а друга за унутај)њу потребу, за обуку поштанског осо^ ља и за стручне студнЈе). Поштански музеЈи и поштаиск« управе разних земал»а учествују на међународним филателистичким изложбама излажући делов« своЈих збирака марака. Тако су на великој светскоЈ филателнстич кој изложби „ИПОСТА", одржа* ноЈ у Берлину 1930 године уче« ствовали поштански музеЈи 9 управе из Берлина, Минхена, Ха* га, Варшаве, Беча, Прага, Шток* холма и Москве. На овогодишњоЈ великоЈ међународноЈ филателистичкоЈ изложби „ВИПА" у Бечу биле су са својим збиркама марака претстављене поред аустриј ске, поштанске управе афганиста на, БелгиЈе, Велике Британије, Данске, Данцига, Јапана, Кине, КолумбиЈе, ЛихтенштаЈна, Мађар- I ске, ПерсиЈе, Пољске, Финске и ШваЈцарске. Немачка поштанска ] управа била Је пријавила своје суде-човање на изложби, али после, услед познатих политичких прилика, ниЈе то учинила. И иаша поштанска управа добила Ј« позив на учествовање, али се њему ниЈе могла одазвати Јер ие бм имала, на жалост, шта тамо по* ; казати. Код нас је, истина, Још у јулу | 1923 године установљен поштан* > ско-телеграфски музеј при та- ј дашње.м Мпнистарству пошта а телеграфа, па Је објављен и пра- ! вилник за тај музеј у „Поштан- | ско-телеграфском веснику". По томе правилнику задаћа је музеја ј да се, поред осталога, стално ба- | ви скупљањем и чувањем поштав ! ских марака и обележЈа наше Кра љевине и свих поштанских управа међународног поштаиског савеза; да снабдева стране пошташ ; ске управе нашнм маркама, према конвенциЈи и да скупља и чува клишеје н примерке поштанских вредносница из пређашњег I садашњег времена. По могућности има се музеј отварати сваке недеље од 10—12 ч. за ширу публику. Поштански музеЈ може по решењу миннстра учествовати на Јавним изложбама у држави и ваа ње. Управник музеЈа има да воли нарочити инвентар за поштаа ске марке и обележЈа. На жалост, ова лепа за.мисао, бар у колико се односи на збир- | ку марака, остала Је до сада са« мо на хартији. МузеЈ наш ниЈе још уређен, да би могао битв отворен за публику, те се филат« листн не могу њиме ни корм« стити. О каквоЈ уређеиој збирци марака нема још ни говора; једино што се прикупља материЈал. Од марака и осталих вредносница свих наших издања предаје се музеЈу известан броЈ на чување, исто тако се музеЈу предаЈу и ј прнмерци марака страних држава коЈе наша поштанска управа добиЈа од бироа Светског поштан- ј ског савеза у Берну. Музеју је предат у своЈе време и известан број марака наших посебних издања, али ту нема многнх врста по разликама штампе, боЈе харгије и зупчања итд., све несређеНО. Од старијих издања марака предратне СрбиЈе нема скоро ништа. Материјал коЈи Је био у своје време прикупљен за музеј српске поштанске управе разнели су ! "епријатељски воЈници за време ј г>купациЈе. Исто тако нема марака Црне Горе старијнх издања; ј чије чам познато да ли Је дирек; циј?. пошта на Цетнњу имала ка» ' кзу своју збирку; наш Је музеЈћ' ј био само нешто од преостати * марака последње емисиЈе, које" аустриЈске окупаторске влг бнле пренеле са Цетнња у Са| ску поштанску днрекцију. битн боље нн у погледу мг старијих издања за Босну и цеговнну. Од марака страниЈ жава, изданих пре постанкз ше државе, постоЈи у музеју једна збирка раније сар* * I поштанске днрекциЈе, али Је] I збирка срстављена без система ,-^нестручно*