Vreme, 01. 10. 1933., S. 13

Недам, Т октобар 1933 год.

СТРАНА 13

Р0У14Н

»ВРЕМЕНЛ«

БЕЈ1И И

»Краљица РузвелШово1 привреаног Олана«

ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

36 — Брате, рекао му је овај, хата су нам два знака по којима се видл да друговн стижу. За

У једна поштанска кола која су лреносила »овац, селн су на место путннка десетак жандарма чије је оружје претходно по-

ОД ДЛЕКСДНДРД ДИМЕ У првом тренутку је помислно да су некн пријатељи дошт да га опасу. Алн кад су почели да га везују, кад је видео

пет минута ће битм овде: пошао "пајно учето у кола; издато нм је каквим га страшним поЈледи.ма наређење да на сваки начин ух- обаснпају, разумео је да је пао вате једног од наладача ж^гвог. још у горе руке него што су би-

сам да вас нзвестнм о томе — Онда по1)н.«о нм у сусрет, тдговорио је путник. Калуђер је пошао натраг н ил!ило у двориште праћен стран цем. Кад је отворена капија, јасно се чуло да једна група коња нжа придолазн у галопу. — Склоните се, узвнкнуо је калуђер одгурнувши путника ка »иду. Истовре^чемо, група коњаЈопо

вешто ништа

| Све је иввршено тако да дружине ннсу могле савнати. Поштанска кола, пуна људн који су личили на обнчне путни! ке, задржана су у кава.Ђонско.м кланцу од оса.ч људи под маскама. На њихово наређење да се , стане, из кола је одговорено пло ј I туиом. На то су се нападачи, не

пе оне у којима се дотле налаЈНО. Целог пута «1Је нншта пнтао и ннко га није ни ословио. Сад, кад су стнгли, бно је веома блед али Ш1је давао нккаквог знава застрашености или особ1гтог узбуђења. На Морганов знак, лаж.нн калуђери су пошли напред. Зароу ^ТјГуТ^ТТе ^П™ Желећи » " 3 - 11|ШН У б °Р«У. I« н*Р«. «»& улег ела ] е у двориште. 1'У™"' дали у бекство у галопу и бла- два друга који су држали пи^ годарећи својнм одлнчтш ко- штоље у рукама. Прешли су у њама брзо су ишчезли. Међу- ] башту и ту су на једном месту ти-м, један од тих коња био је , поднгли један камен. При светрањен и пао је заједно са коња-1 лости буктнња које су тада упатоком. Овог последњег, саобраз љене, указале су се степешш.е. Капија је затворена за ша ; ко наређењу, жандарми су ухва- Један калуђер је тада рекао заЈош није било свануло, али је ј ти ; 1 , и живог. робљеннку: Јлак бнло »13.10 видније. Путних је са изненађењем вн-

Рукавице

'је у први мах помлслио да тн коњаннци беже пред неким гокноцн.ма. Варао се. XV ИЗДАЈННК

део да су другови довелн и јед- 1 цог заробљеннка. Овај је био везан на једно.м ко«,у. Сви су ол јахали до дна двор4нита где с> сјадали с коња. Заробллник је остао још неко ДР)тог време везан на коњу, али су за-1 на какве м>т(е бнли стављанн тнм и њега одрешили. I '^ хо се неко огрешно о ту за— Ја бих желео да говорим са кл ству, а^о би издао кога друкапетанод! Л\органам, рекзо је гог ч - 1а нз, мжар који од другопутник калуђеру. Он мора знати ва има0 Ј е право н дужност да да са.м спн-ао. дотичном зарије нож у срце. Калуђер је отишао и рекао нс- Међутнм, овај члан који јс б 10

Као што се увек поступало у сви.ча тајннм удружењима, и међ „осветшше" чланови су прн мани само после дугих форм-лности и страшне заклетве. Између осталог, моралн су се закле ти да никад неће издати неког члана удружења, макар бнли

заробљен, а чије је и.ме у удру жењу било Хектор, док му ј< право име било Луцијам од Фа>ргаса, пошто је дуго одбијао сва обећања и нздржао све тортуре, није впше могао одолети муче-

колико речи шефу на уво. Овај је одлчах пришао путннку. — Од стране кога долазнте? шгтао је. — Хоћете ли да вам одговорнм са свнма угоеореним знацима, нли је довољно да вам дам Њ У по.чоћу неспавања. најстрашпрост одговор. нијем од свих, и прнзнао све и— Кад сте овде, то је најбољи меновавшн своје саучесн1гке. »наи да сте одговорилн на сва Чим се то сазнало међ осветпитан,а. Реците ми само ко вас ницкма, судијама су упућена тоје упутио. . лнка претећа писма да су одлу— Упутио ме је генерал „О- чили да заробљеника склоне и кругла глава". ! да истрагу наставе на сасвим — И.чате ли кљкво писмо од другом крају Француске. Изањега? I браиа је варзшица Нантуа. Алн, — Е»о га. !за то се брзо сазнало и сви заПутник је сташш руку у џеп, вереницн доби.ти су наређење да дли га је Л\оргаи задржао. се спреме за освету. Издајник је — Доцније, рекао је. Имамо мо Рао б*1ти суђен и пресуда извршена, то јест имао му је битн забоден нож у срце, после чега је његов леш морао бити изложен на неком најживљем месту у вароши кагко би се цео свет у-

прво да судимо Једном издаЈнику и да га казннмо, — Одведите заробљеника у салу за седнице, додао је обративши се својнм људима. У том тренутку чуло се гало- ве Р"° * а 1 е извршена. пирање једне друте групе коња- ^у тешк У и страшну дужн! ј нзвршио Је Морган. Морган је осЛушкивао. — То су наша браћа, рекао Је. Отворите капију. Једна нова грутпа од четирн коњаника ушла је у галопу у део риште. — Јесте ли довели заробљениКа? узвикнуо је њен шеф. — Јесмо, гласио је одговор. Јесте ли ви донели акта?

Сиђите. ОваЈ' је извршио наређење пошавши низ степенице. Калуђери су сишли за њкм. Ишли су тако три до четири минута и стигли до једне гвоздене ограде. Један од калуђера извадио Ј'е кључ и отворио врата. Налазили су се у пространој манастнрској гробннци. Тек гаа ове, налазила се капела, коју су освегници били претворилн у своју салу за седнице. На средини се налазио један велнки сто покривен црном чојо.ч, а око њега дванаест уметннчки них дрвених фотел.а, Калуђери су заузели своја места. Заробљешж је сео на једну шамлу на крају стола. На другом крају стајао је путннк који је пре њкх ститао у манастир. Он Једнни кије имао на себи калуђерску мантију и једиии је био без маоке на лицу. Морга« је први узео реч: — Г. Луцијане од Фаргаса, рекао је, јесте ли сеојевољно, без вкаквог прннуђавања са чије било стране, тражили да ступите у наше удружење, и јесте ли у исто ступили по извршењу свих обреда под именом Хектор? — Да, ступио сам својевољно и према томе сте знали каквој се страшној казки нзлажу они који је првкрше? — То сам знао. — Знали сге да се свакн друг кажњава счртно.м казном ако ода имеиа својих другова, макар то било и усред кајгорих мучења, н да се та казна извршава

Огро.чна пропаганда која се чини у Америци за прнвргдии плаа г. РЈзведта не дибп се ни профаних средстава „избора лепотнце". На веаикој пропагаидној маннфестацнји за Рузвелтов плаи у Њу|орку, иа којој Је учествовало 250.000 људи, изабрана је за кра9>ицу привредног плана гца Ели1а Форд. Она је добила као круну на главу једног орла, а у руке, као сшштар, један струк жнта.

КН.ИГЕ НШТ ИСТОВИ ,,МОДА" изишао је број за октобар овог месечног листа за модне но вости. Ласт доноси обилан материјаЈ женседх модишс новости и ручиах ра дова. Добија се код свнх продаваца. Цена 8 дин. Примерци на углед шаљу се бесплатно. Адчинистрација Београд. Стојана Протића ул. 52.

Са десет својих другова он јс от«шао у Нонтуу. Шесторнца од,мах, чим је дат доказ о н>егоод њнх пошто су везали стража- вам злочину? рз, дозвали су вратара и кад је I — Знао сам. овај отворио капију напали су — Заигто сте онда прекришлн га и везали. Кад су већ Једном закЛ етву? били у згради у којој се налазио, (Наставиће се) загвор, захтевали су да им сеј Фаргас преда, потом су у ње^ твој ћелији затворили и вратара

РЕБУС. УКРШТЕНЕ РЕЧИ бр. 25, ИЗрађе- 30 септембар 1933. Цека 2 дин. Дох је она материјална играчка , јо-јо" до ста брзо прохујала, и ход нас, овз духовна „укрштепнм речима" и другим загонеткама као до садд тек ја. че прнвлачи пажн»у на себе. Поред дневне штампе наше, која их сва 5» сваки дан да-је, излазе у Загребу * Београду, и специјални неде .-Бни ча_ сописи, који вољу за одгонетања појачавају и наградама. Међу нашим заго«нетачким недел>ницима варочито се истиче Ребус^ кој» последн .ИА1 бројем почиае друго по.гође. Он се одликује не само уочл'л вом укусном техничком опремом на непроливној хартји, него, што је ов. де најважннје, мгногим зналачкл са ставл>еним загонетхама, нарочито у хрштетш речима, које се све дају сз простим, тачним и употреб.члвим ту мачен»има. Ребус се приметно стара да своје ребусе и олакша, прилагођавајући 'ах све више просечној срел њошколској спреми најижрвг круга својих читалаца. Он уноси све већи број речи наших, допуњујући их од страиих само из језика који се уче у нашим средњим школама или из међувародне терминологије. Успех тогз прилагођавања, којим Ребус све видннје постаје наш и оригиналан, запажа се при поређењу списка награ. ђених решава.таца прве и друге наградне серије, ,,Лексихона" и „Сери је изненађења". У првој су готово са мо и.мена решавалаца са факултет. ском сцрвмом^ у другој већина је са дашњих и бивших средњошколаца.

—■ Јесмо, одговс»рили су исто-1 и та-.мничара и са издајчиком верремено коњаници. I заним на К0Њ У побегли у га.|опу. — Онда је све у реду, рекао је Остала четворица су за то Морган; правда ће се извршити. вре.че упала у канцеларију 1де Ево са каквнм је догађаје.ч 1° писар још радио. Прн-морали све то било у вези: С У га * а 114 нзда сва акта, нароV „ * чнто она о признању заробљениУ то доба, после покоља у то. ј г

ку револуције, племство је бнло оргаиизовало неколико банди које су биле познате под имеио.м „другова Јехуе", или „дружина осветника". Те банде су оперисале дуж целе источне ФранцЈ'ске од Марсеља до Безгнсона. Једна од њих, као што смо бм-

ково.м при ко.ме Је про*азао и.ме. на својих другова, што је и погписао. Затим, да би спасли писара који се није много опира! при изпршењу њихових наређења, бацнли су остала акта на гомилу и потпалили их. Док ј 6 зграда у којој су се налазиле каицеларије горела, они су п/. дели, имала Је св 0Ј е склониште стали Ј ' у Р сло6оду и ' ' у сеЈонско.м манастиру. I ли даље у У га / Му Пошто су сеи К01 " ^ Излишно је рећи да су сви Ои били чланови те дружине прн- маскама падали богатим породица.ма из ™ под ' . околиие, после сваког и^рше- * \ ал .1 ** ^ наст;ф , ног напада, било да је исти )С * пео или не, они су се ли довели зароблс . и враћалн својим кућама. Нсгпа ника д ди су, разу.ме се, вршени потла- ј О дговорнли: внто на поштанска кола којз су i _ е дд доне _ 1к преносила државни новац. а акта? пљачка је служила за подржа- На потв дан одг(>ВО р, м орг ав вање противреволуционарних по додао . крета, нарочито у Ваидеји и Еве _ 0нЈа . све правда тањи где буна никако ниЈе мог.а ће бити из ена бити дефинитивно угушена. па тај начи«, сви ти богати млади-

Краља Александра

Рекордни американски скакач од суботе ЗО септембра неколико вечернзих претстава ИЗВОДИ СМРТОНОСНЕ СКОКОВЕ СА ВИСИНЕ ОД 37 МЕТАРА У БАЗЕН ДУБОК САМО 70 САНТИМЕТАРА. Само ко личко видн може верозати. Улазница за одрасле 5 динара, студенти и војници 3 дин.

XVI СУЂЕЊЕ Заробљешш је бно младић од двадесет и изгледа, и

ћи били су на сигурном месгу четврт сата по извршено.м напаДУ и они су по варошима били ти двалесет и 1ве до који су најоштрије осуђивали гри гоигне, нежна дрске нападаче. Нико није могао шчи-о је више на жену него на посумњати V њих. ч° века - Б;ш 1 е гологлав, и и.мао Влада је била у великој непрн- |е на себи само кошуљу, панталнци јер јој никако лије успева-, поне и чизме. Осветници су га ло да уђе [ у траг/злочинци.ма. извелн из талшиие онаквог как Зато салУлучила /^а приступи вог су га нашли,—не д ју у времена ни да с#

Зато с

Биоскоп „КОРЗО"

1*

приказује још само данас одличну комедију Од љубави нсма лезса" у ћојој глађну улогу игра популарнн ћомичар БАСТЕР КИТОН Данас у 10зо МАТИНЕ Саедећи програм: „Гала претстава БРАЂЕ ФРВТЕЛШ" чхвсних музцчках кловнова

Т

То је било једног дивног пролећнег дана у Лоидону. Седела сам на једној клупи у Клајдсн парку на сунцу. Свуда наоколо простирали су се дивни, загасито зелени травњаци какви се само у Енглеској иогу видети и на којима она кма да благодари својој влажној клими. У густом зелеиилу дрвећа певале су птице а цвеће је заносно мнрисало. Са правим ужи-вањем сам се наслађивала у тој питомој природи кад је од једном пришао је дан чове« и сео на моју клупу. То ме је донежле расрдило јер са.ч се надала да ћу у том мало посећеиом парку моћи да останем сама на свам месту дуже времена. Тај нежел>ени гост, ме ђутим, био је један .мали човек, сув, проседе косе и немирних очију. Кад сам га боље осмотрила, учинило ми се да је до крајности ст«дл»ив, да се плаши ад овета, па ипак да је донекле жел>ан разговора и друштва. Нисам се преварила, јер већ после неколико тренутака он ме је скисходлјшо ослсвио: — Извините ако вас узнемиравам, али ја већ годинама долазим лети овде да читам новине. Смем ли бити слободам да вам једне понудим? Извадио један свежањ јутарњих листова из џепа и пружио ми једаи. Та пажња је умирујуће дејствовала на мене. Захвалила сач му се и узела једне новине. Док сам их површно прочитала он је већ био предастао све остале. Ннсам могла а да се томе н« зачудим. — Зашто кутгујете толике новине кад читате само иаслове? питала аам га. Он је одговорш пријател>ским тоном: — Тражкм нешто у њима. — Шта вас толдао »ггересује? — Тражим нећу ли наићи на не«и криминалан случај који би се у својој савршености могао сравнити са онкм у коме сам ја пре извесног броја година лично учествовао. То је био случај Мендоце. Не знам да ли се сећате? — Не, одговорнла сам, не сећам се. Потом сам радоанало до дала: „Испричајте ми шта је то било". Тај мали човек као да је једва дочекао да то затражим од ње. га. Наслонио се на клупу и почео да говор« тихим тоном: — Г>ре нежатико годЈша провео сам лето у Швајцарској, у паисиоиу Шулц-Тарасп. То је била врло удобна и пријатна ку1\а са изванредаим изгледом на Алпе. Сасви.м случајно, нашас сам се ту са једким познаникам из младости, Редом Хигинсом. Он је тада могао имата педесе! година, али се још није био смирио и удварао се као какав младић једиој дами која се ту налааила, некој гоотођи Лоли Мен ј ,оци . Она је била Еиглеокиња али су њени претци сигурно у своје време дошли у Енглеску нз Шпаније. То се могло рећи не само по њеном имену, него и по њеном дивном црноман>астом лицу. Нас троје смо били готово једнако заједно, правнли смо из лете у планину, играли бриџа н увек се прнјатно проводили. „То је ишло тако неколико не деља, све д<ж... није извршен злочин. — Злочнн! узвикнула сам ужа-снута. Злочин у једно.м угледном швајцароком пансиону? — Да, одговорао је старац, у једкам утледнам швајцарскам панснону... Једне ноћи, неки излетник који се доцкаи враћао, наишао је на леш Хигинсов на путу који је водио ив панслона у оближњу шуму. У слабкну му је био забоден један дугачак нож и гости су га стално употребљавали за сечење хартије. Унутарње крволшттање које је наступило после ударца проузроковало је смрт на месту. „Разуме се, нследшнш нису могли доћн ни до каквог закључка по там ножу ко)и је могао доспети у свачије руке. Међутим, поред леша је нађен и један пар малих, крвљу умрљатигх женских рукавица, велнчине пет и три четвртиие или шест. „Пошто се ка дршци ножа нису могли пронаћи никакви оггисци прстију, доцјло се до закључ ка да је убица имао рукавиме на рукама кад ]е извршио дело. Старац је застао прелиииља. ђ-ћ41, при че.чу ме ј^дджл>нво по

с.матрао као да хоће да видл ка* кав је утисак на мене учинило његово излагање, — Лола Мендоца, којој су те рукавице припадале, окривљен^. је за то убисгво. Прнчало се ка све стране да ју је Хиптс завео и да после није хтео да одр. жн дато обећање да ће је узети за жену. Према томе узело се да је повод убиства био разочарана љубав. „Узалуд се Лола заклињалз пред судом да је невина, да уопште није ни желела ни хтела да се уда за Хигинса и да је из расејаности своје рукавице заборављала на све стране. Нашло се да је крива, са олакшавају' ћим околностима, и осуђена је на пет година тамнице. — Па је ли заиста била кри^ ва? питала сам до крајности уа. буђе«а ткм страшким случајем. — Не, ракао је старац, кије била крива. Злочин је извршио једдн човек који се још пре много година заклео да ће се осветити Хигннсу. Њих двојица су били нежад другови у Јужној Африци при нстраживању дијаманата. Убица је Ј 'едиог дана нашао плаш) дијамант. Показао га је сваме пријатељу Хнгинсу и потом га сахрио ка једно сигурно место. Следећег дана дија. манта више није било ту. Ннко га други није могао украсти него Хигинс. Међупм, онај дрЈти ннје нмао доказа и морао је ћутати, али се заклео да се кад тад освети Хигкнсу. При томе је био киван н на Лолу Мендоцу јер је она претпоставнла Хнгкнса њему. Старац је устао, ставио своје новине у џеш н закопчао капут. — Видите, додао је, убица је нмао врло мале руке, готове жен оке; загго се могао послужити ру кавицама Лоле Мендоце. Сасвим инстннктнвно оогледал сам на његове руке. То су заиста биле женске, мале, беле руке. Тргла сам се запрепашћена, али је старац већ био нзишао из парка и умешао се у гомнлу, на улици. К. КИРШНЕР

КОД ПОЧЕТКА ЗАКРЕЧЕЊА КРВНИХ СУДОВА, ачогућује употреба природне франц-јозефоее горке воде уредиу столнцу као и уманлње внсоког притаска крви. Учител»и лекарства препоручују код ов1гх појава старења Франц-Јозефову воду, јер она сигурно спречава сакупљање материја у каналу стомака н црева, оживљује варење и умањује раздражеиост живада.

ВАШ УКУС ЋЕ ЗАДОВОЉИТИ С А М О карамела ЧУВАЈТЕ СЕ ИМИТАЦИЈЕ

Вита

Не заборавите!! Вучеље I класе Н н 12 оћтобра С Р Е Ћ К Е Државне Класне Лутри)'е ћупите идн поручнте(са обнчном допнсном ћартом) само код: срећног глабног облашћеног продаћца >БРИ СТ0Л<

нови сад, Жељезничка *7 9767 1-1

ЦРИКВЕНИДЛ

најђеће купалиште на Јадрану. 4 и по сата 6ожн>е од Загреба виа Пдасе. 30 хотела н панснона. Ове годнне беднке сбечаностн н знатно снижене цене. Информац\не н проспекте шал>е Лечнлншно по6јереш1шт5о и са>ш хотелн.-

Хотел Тсрапиа тел. 6. 1\*ии паушздио ућд>уч. послуга длччлншп.1 срцстојСа и купа»»>е на плахн 7 даиа 653 аин . 10 даиа 950 дин. 90 данд 1520 днн. теинс, глазба V кућн. Хотел Мнрамарс тел. II. Супрот љечилишном паркп- и купалипггг пепзнја у гда^аој сезони: 45—93 дмн. ексћл. Пенснон Лдриа тел. 10. Пенлша у гда^иој ссЈОнн 75—90 дцц- екскл. УпраЕ-а: А. X. Урбанец. Иста упраВа: Палас жотвл. Загрсб.

Дом Др. Сајдл 50 соба са тскућом ђодом Купке. Гараже. Папсион у предсезони 65-50 Дин.

Хотед-Пеие. Есплаиад !;ис-а-6нс пзахе. Потп. комфор. Тећ. С-ода. Гараха. Пото. овсћрба у гл. селоии 65-35 Днн-

Парћ-Хотел Црнковић бис-а-бис куп. парћа. Дипл. ћухин>а. Цене претсез. 65-7с; гл. сез. 80-90 Днн Проспс&те гратнс.

Хотел-Ненсион Цриквенниа недалско при-таништв. Модерно урећсне собс. Потпуна опсћрба о* 6С-75.

Пен-- 1> <т'. Ђурпгани ио(ч> модер^о урећена кућа са слегантннм намешта;«а| Тсћ. 1кид. Пашуид рс ^ р о л у цредсед. 15-&Ј Г'.

г в1тне? 13«!

■