Vreme, 01. 10. 1933., S. 3

1^|вља, Г октобар 1935 год.

,Ј *

СТРАНА 3

ИЗЈАбА ТУРСКОГ ПРЕМИЈЕРА ПО ПОВРАТКУ ИЗ СОФИЈЕ I. Исиеш-паша о свс/о/ посеШи Бугарско/ Анкара, 30 септембра. — Анатолска агенција јавља: Претседник министарског саве та Исмет паша изјавио је допнсннку Анатолске агенцнје, у вези са својим путем у Софију, следеће: „Враћам се из Бугарске задовољан. Понео сам у Бугарску најлепша осећања турско гнарода н лријзтељски поздрав нашег великог вође. Раднн н вредни бугарски народ у свакој прилици је манифестовао према Турској и према нашем велнком вођи осећан>а пријатељства и поштовања.

Исмет-паша

„Имали смо прилике да отворећо разговарамо са бугарским дрЖавницима. Говорили смо слободно и споразумели смо се. Одлуче Но је да се одржи и развије постојеће пријатељство. Продужење $а пет година уговора о неутралности, међусобно.м споразумевању « арбитражи, који уговор је имао аа истекне кроз годину дана, јесте знак повољне атмосфере и јасно указује каква је ситуација „Мој пријате.Ђ, претседннк бугарског министарског савета г. Мушанов желео је да ме испрати до Црног Мора. Ова његова учтива понуда дала је прилике да се дуго поразговарамо; због тога сам му нарочито захвалан. Имао сам задовољство да се такође састанем и са првацима разних бугарских политичких странака. Са сзима смо се споразумели о томе да је турско-бугарско прнјатељство потребно како за балканси мир тако и за Бугарск> и Турску. „Сматрам овом приликом за потребно да изразим дубока осећан>а благодарности на усрдном при јему код Њ. В. Краља и Краљице Бугарске."

Париска штампа о конфергнцији Мале антанте париз, 30 септембра. — Свн ли стови коментарншу са великнм ин тересовањем скорашњи састанак Мале антаите. Тако „Журнал" вели у свом уводнику: Са задовољством указујемо на видне знакове стишавања политичкнх прилика у Источној Европн. У првом реду образовање Сталног савета Мале антанте, што се у почетку сматрало у извесним земљама да је опасио, у стварн је извор и главнн узрок овог стшпавања политнчких придика. Знамо врло добро да су одлуке донете у привредном савету Мале антанте омогућиле Аустри|и и Мађарској да и оне сарађују на привредном пол»у. Ако Мађарска хоће, а да при томе не буде од штете по интересе Румуннје и јЈугославије, она може да нађе у Чехословачкој тржишта за своје пс.ЂОпривредне производе. Њет« привреднн интереси у тесној су вези са самим политичким интере снма. Надајмо се да је скорашњи пут леђарског министра г. Кање у Гариз утро правац политици мађарске владе. Исто тако грчко-турско зближење, споразуми о пенапалању закључени између Совјетске Русије и њених суседа и најзад немачко-пољско зблнжење јасно показују да општи политички положај у Источној Европи иде добрнм путем.

Vфраниуским синагогама јуч2 су се читале молитве за прогоњене (евреје у Немачкоу Париз, 30 септембра. — По жел>и врховног рабина Француске, данас ће се у свим синагогама } Француској читати молитве за гоњене Јевреје у Немачкој.

Дописници немачких листова воатилн су се у Немачку Берлин, 30 септембра. — Јав*>ају из Москве да ће протерани даписници немачких листова веђерае напустити Москву.

ПОГЛАВАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВН Е ЦРКВЕ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ Г свечаном дочеку Њ. Св. ПаШрајарха у Бањој Луци узело је учешћа 10.000 људг Т Граду Њ. Св. Патријарха је цочекао бан г. СвеШислав Милосављевић

Бања Лука, 30 септембра. Данас је.у Бању Луку допутовао Њ. Св. Патријарх Варнава, са својом пратњом, у којој с°. налазе епископ охридски г. др. Николај Велимнровић, бачки г. Иринеј, моравички г. Викентије, тузлански г. Нектарије и београдски протојереј г. Миливоје Петро вић. Њ. Св. Патријарх допутовао је ауто.мобило.м из Тузле, преко Теслића, КотОр Вароши и Борја у Бању Луку. За дочек Њ. Св. Патријапха у чињене су, како од стране Градске општине, тако и од стране Црквеног и епархијског одбора велике припреме, које су почеле пре месец дана. Још јуче је цео град био искићен државним заста ва.ма. За дочек поглавара српске православне цркве црквена општина у Бањој Луци упутила је проглас на грађанство, у комз га извештава о доласку. Проглас се завршава овим речима: „Ово је првипут да долази Патријарх у Бању Луку. У историји овнх крајева није забележепо да су они до данас били срећни да поздраве и внде поглавара Српске православне цркве. Стога је ово значајан дан и час/ за сву нашу покрајину, а нарочито за нашу Бања Луку чије грађанство треба да покаже, да цени и разуме значај овог великог паци оналног верског догађаја па да свн изиђу и дочекају верског поглавара Православне цркве и приме његов благослов." Данас је Њ. Св. Патријарх кре нуо у 2 часа по подне чз Тузле. У Масловарима Патријарха је до чекао заменик помоћника бана г. Немања Љубисављевић. начелник Управног одељења, г. Урсл Грбић начелник Просветног одељења Банске управе, велики број чи новника и сељака како из Масло вара тако и из околних села, који су дошли да поздраве високог госта. Пошто је поделио благослов Њ. Св. Патријарх је продужио из Масловара за Котор Варош. У Котор Вароши дочек је био величанствен. У дочеку су учествовали многи сељаци из околних села, на челу са среским начелничом, представницима Општине, чиновништвом, учитељи.ма и ђацима. Кроз целу Котор Варош направљен је дуг шпалир. Претседник Општине Котор Вароши г. Асим Корић поздравио је Њ. Св. Патријарха на чему се Патријарх захвалио и поделио присутнима свој благослов. Затим је формирана велика поворка која је кренула за Челинац, где је Њ. Св. Патри-

Њ. Св. Патријарх излази из воза јарха дочекало изасланство бања- где је био подигнут други славолук на коме је писало:: „Благословен да си који долазиш у име Господње." Овде је ч Њ. Св. Патријарха дочекао бан Врбаске бановине г. Светислав Милосављевић са свим начелницима Банске управе и вишим и нижим чиновницима, затим помоћник ко.манданта дивизије генерал г. Данило Белимарковић, митрополит бањалучки г. Василије, претставници градске општине са начелником г. Хасаном Џинићем, свештенство, школе и неколико хиљада грађана. Цео булевар Краља Александра као и све околне улице и велики парк бана Милосављевића били су поседнути ђацима и грађанством. Било је преко 10.000 душа. Овде је Њ. Св. Патријарх изишао из кола. Архијереји заогрнули су га плаштом, предали му архипастирски жезал, а митрополит бањалучки г. Василије дао му је крст. Зати.м је градоначелнк г. Хасан бег Џинић ступио пред Њ. Св. Патријарха и позгравио га у име грађанства Бање Луке, пожелевшн му пријатан боравак у Бањој Луци, граду где се сусрећу западна и источна култура, са жељом да из Бање Луке однесе најбоље утиске. После градоначелника говорио је претседник црквене општине г Миленко Копривнца, који је између осталог рекао:

лучке црквене општине и народ са митрополитом Петром Јовановиће.м, који је Патријарха поздравио. После тога иренула је литија за Бању Луку. Када је дошла на периферију града код Ребровачке цркве, са зидина старог града почели су да пуцају топови и прангије а са цркава звонила су звона оглашујући долазак Њ. Св. Патријарха. У Ребровцу је Њ. Св. Патријарха дочекала народна коњица која је формирана од народа из околних села са сељацима који су дошли још пре два дана из разних места Тузланске крајине, тако да је дошло преко 120 кола из појединих крајева. У Челинцу Њ. Св. Патријарха поздравио је свештеник г. Милутин Јевтић, а затим се формирала поворка у којој је било преко 3.000 особа. Праћена народном коњицом поворка је пошла у варош. На ћуприји, на Врбасу, био је подигнут први славолук на ко.ме је писало: „Добро нам дошао". Дочеку је присуствовала велика маса грађана, међу којима је примећено више муслимана. Маса је дуго поздрављала Њ. Св. Патријарха клицањем »живео« који је са осмехом делио благослов. Њ. Св. Патријарх изишао је из затворених кола и сео у отворени ауто који је лагано кренуо кроз градске улице и дошао до хотела „Палас",

— Ваша Светости, осећам се врло срећним и радосним што ми се указала ова ретка прилика и особита част да поздрави.м вас, поглавара Свете православне цркве у срцу Босанске Крајине, у питомој нашој Бањој Луци. Част коју сте учинили високом вашом посетом овом крају је значајна и велика, а Босанска Крајина је и заслужује јер је она историјски крај у коме је Блаженопочивши Крал Петар Велики Ослободилац организовао устаничке чете и предводио их под именом војводе Петра Мркоњића, за слободу и уједињење народа свог и још онда ударио темеље данашње велике, моћне и уједињене Југославије. Српски народ овог краја гајио је одувек љубав и поштовање према својим патријарсима од најдавнијих времена, почев од митрополита Макарија и Чарнојевића, чија су имена златним словима написана у историји нашег народа Та љубав постоји и данас, а као доказ томе је овај величанствени дочек на који је похрлио народ не само из града и околине него из целе Босанске Крајине, да види и чује свога црквеног поглавара и да добије његов благослов. После поздравног говора Њ. Св. Патријарх се захвалио на срдачном дочеку а онда је са својом свитом под небом, праћен архијерејима, свештенством, претставницима цивилних и војни* власти и великом масом народа ушао у литију која је прошла кроз град до православне катедрале где је одржано кратко молепствије. Ту је Њ. Св. Патријарха поздравио митрополит г. Василије а затим се Патријарх са архијерејима повукао у епархијски дворац, поделивши претходно благослов присутном свету. У литији су узели учешћа сва културна и национална друштва, музика ватрогасаца са почасном четом ватрогасаца и претставници свих надлештава управних и државних. Данас су постављени мегафони на неколико места у граду и пред православном црквом где ће говорити епископ г. др. Николај Велимировић. За време док се Љ. Св. Патријарх буде бавио у Бањој Луци епископ г. Николај Вели мировић одржаће три велика предавања. Вечерас је у част доласка Њ. Св. Патријарха цео град осветљен а на неколико места у граду постављенИ су и рефлектори.

МИНИСТАР МАЏАРОВ У НАШОЈ ЗЕМЉИ Бугарски цржавник г. Рашко Маџаров о зближењу /угославиЈе и Бугарске Цариброд, 30 септембра — Ју-» трос је пропутовао кроз Цариброд, из Бугарске за иностраиство, бивши бугарски министа^р г. Рашко Мауаров. Г. Маџаров имао је састанак, иако случајно, са претставницима београдске штам пе који су искористили ову прилику да поведу са г. Мауаровим занимљив разговор. — Код нас у Бугарској криза је врло јака рекао је г. Мауаров, у толико пре што нисмо добро организовани. Ма да код нас посто* је такви производи који би се мо«

Г. Маџаров

нарол ипак ј«

гли одлично пласирати, еконо.мски обезбедити, стање врло рђаво. — Да ли би могли рећи нешто о спољној политици Бугарске. — Бугарска је у последње вре ме, као што н сами знате, објект пажње у међунаЈродној политици. Неоспорно је да ће Бугарска потражити начин за зближење сз својим суседима. У последње време Бугарска, поред тенденције за зближењем са Југославијо.м, ислољава и жељу за сарадњом водећих личности из Бугарске и Југо« славије. Да ће доћи до зближењ^ између наше и ваше државе гараи тија је и недавни састанак наши) Суверена. По.мирење између на ших држава биће дочекаио у душв бугарског народа са одахнућем. утолико пре што обе нације имаЈЈ места да развијају своју националну културу. Зближење ће учинити за еконоу ки развој и Бугарске н Југославије врло много. (Време)

ЈОШ ЈЕДАН СВОЈ ПОКУШАЈ БУГАРСКИ БАНДИТИ СКУПО СУ ЦЈАТИЛИ

и

Погиби?а разбс|ничког вође атентатора СтоЈана Мандалова

Огорчење противу Македонског комитета Прекјуче око 19 час., једна група од 15 бугарских бандита појавила се код села Степанова у Сре

зу ђевђелиском. Ту је срела Вангела Јаневића, сељака из истог села, који се враћао са брашном из воденице, свезали му руке и позвали га да их одведе на желез ничку пругу Удово—Ђевђелија, што је Вангел, приморан, и учнпио. Дошавши на пругу бандити су нспод шнна поставили једну паклену машину и пош.ти даље. Али, тада нх је опазио један жандарм, који је био на прузи, приближио им се и запитао их: ко су. Бандити су, повлачећи се и даље, одговорили да су одред милиције. Иа то је онај свезани сељак, бежећи од бандита .повикао: — Нису ово никакви милнционари већ бугарски бандити! На то је жандарм одмах на бан дите отворио ватру, на коју су бандити ватром и одговорили. Чувши ову пуцњаву и видевши шта се догађа, жандарму је похи тао у помоћ оближњи чувар пруге, који је и сам отпочео пуцати на бандите. Услед тога бандитн су журно прегазили Вардар и побегли у правцу села Богданаца. Одмах су са свих страна дигиуте потере за бандитима, који су се повлачили у правцу грчке границе. Поред жандарма у потери су узели учешћа и наоружани мештани. ПОГИБИЈА ВОЂЕ БАНДИТА МАНДАЛОВА Псвлачећи се бандити су у селу Стојакову, које је од грчке границе удаљено само два километра, наишли на сеоског војводу Ристу Станковића и његова два друга и са њима се сукобили. У

овом сукобу Рнста је из своје пушке погодио и оборио самог вођу бандитског, по злу чувеног СТОЈАНА МАНДАЛОВА, који је у овај крај и раније долазио и доносио паклене машине. По његовој погибијн остали су се бандити разбегли.

Убијени вођа бандита Стојан Д1андалов Код убијеног Мандалова нађена је једна пушка система Манлихер са 165 метака у реденицима, један револвер система парабелум са 68 метака, 3 јајасте бом бе са ознаком на поклопцу „5С" од којих је једна била одшрафљена, 4 бугарске цнгарете, 305 бугарских лева, 3000 динара разне монете, један нов ранац. Био је одевен у оделу наших војннка, са нашом војничком шајкачом на глави. Тако су исто били обучени и сви остали бандити. Јуче 3.30 часова демонти-

рана је паклена машпна, коју су бандити билн наместили под железничку шину. Она је на контакт и са батернјом. Постављена је прво у једну лимену, а потом у дрвену кутнју. На батеријн стоји бугарским словима исписан натпис: „СОФИЈА, СВ. ЂИРИЛ И МЕТОДИЈЕ, 42". Потере за разбеглим бандитима и даље трају. Према добивеним обавештењима они су прешлн са бугарске на грчку територнју преко планине Беласнце н оданде се, јужно од наше граннце идућн грчком територијом, пребацили преко Вардара и са грчке на нашу територију прешли западно од ЂевђелиЈе. Експлозија паклеие машине, коЈа се догодЈша 26 септембра у Ђевђелији и од чијег је дејства погинуло два, а рањено пет лица, дело је ове исте бандитске групе. После овог новог зверства бугарских банднта противу Македонског комитета завладало је у Јужној Србији још веће огорчење. (А. А.)

Дефициш емлеског буџета Лондон, 30 септембра. — За првих шест месеци државни приходи изнели су 275,736.842 фунте стерлинга, а државни расходи 324,326.997 фунти стерлинга.

ИШапија подноси у Жекеви прецлог о приврец• ном учвршћењу земаља Срецње Европе Рим, 30 септембра. — Овдашњи листови јављају да ће Италија данас поднети у Женеви нов меморандум о прнвредном учвршћењу земаља Средње Европе. У службеним круговима још не дају шшаква блнжа обавештења о садржини тога меморандума, али изјављују да се не ради о неком нарочитом новом плану, већ о низу практичннх предлога, независних један од другог.

Сов'етски стратосферскн балон попео се до 19.000 метара висине Париз, 30 септембра. — Јављају из Москве да је стратосферс*и ба. лон „СССР", који се изнад земље издигао јутрос у 8.41 часова успео да у току дана достигне висину од 19.000 метара. У балону су се налазипи мајор-пилот Прокофијев, његов помоћник Пирнбаум и конструктор Годунов. На висини од 19.000 метара констатпвана је температура од минус 67 степени. По најновијим извештајима из Москве балон се спустио у 17 часова на 115 километара од Москве у једну ливаду крај Једне фабјжке

„ л И све БеЈЈ ' тгостаје р у( ; Ље

А1.В1ЈВ

Терлентин сапуна. Та| благи сапун р? Ггвара прљавштину н не квари боју ни тканиж/, кјт^Лку и м Јућу л све врсЈ# тканина: једино иа/ , с^^В^^ррентин ^

За све дане. за к;;-