Vreme, 01. 10. 1933., S. 6

СТАН' / СТРДНА б

шштшш

Недеља, Ј октоСар 1933 год.

>ВРЕМ Е« КРОЗ БАНОВИНЕ

мови слл

Скаутски стег данас пре подне у салн Мушке гимназнје одржаће своју скупштину, на којој ће после поднетих нзвештаја приступити избору новог управног » надзорног одбора. Истог дана по подне стег скаута приређује своје прво село — матине у сали Официрског дома.

ж А

СУБОТИЦЛ

Малолетни провалници, ,који су припремили низ провала у Суботици .ухапшени су и то: Јосип С., 20 година стар колачарски по моћник, Антун С. 18 година с{ар столарски помоћник из Суг-о-ице и Ђура К. 17 година зј»дарски пол\оћник из Сенте. На иницијативу овог последњег састали су се, направили су разне дажне кључеве, калаузе, алате за провалу па су у ноћи обилазили улице у којима су на.меравали да врше провалу. Агент Иван Прчић наишао је на њих већ прве воћи и ухапсио их. • Пореске повластиде уведене су оре девет дана у Суботицн <ако да је сваком пореском дужнику омогућено да половину пореског заостатка иа градском при резу до краја 1931 уплати у жиТу уместо иовцћ. Жито, које стоји на пијаци 110 динара, градско пореско звање прима за 150 динара. И поред ове велике повластице порески дужници нису се одазвали позиву за уплату ду га. За десет дана уплаћено је са.чо 401 метар жита. Градска у права је предвидела да ће напла Јити дуг у износу од 30 вагона ћшенице. ш

Једна циганка покушала је да ОтруЈе и загади воду у бунару г. Петра Ћурчића, економа из БачКог Брестовца. Циганка Марија Билар учинила је то из мржње. * На прузн Сомбор — Вшшовци Погинуо је радник Карло Јухас, који је пијан налетео на моторНу дресину, хтевши да пређе пругу недалеко од вароши. * У недељу, 1 октобра, прославиће се у Сомбору стогодишњица од рођења чика Јове Јовановића Змаја. Прославу приређује Соколско друштво са свима певачким и културннм друштвима у Соколском дому а почетак је у 8 часова увече.

ПРВА СЛАВА ШБСТОГ ПРОТПВАЕРОПЛАПСКОГ ДИВПЗПОПА На јучерашњи дан, пре 18 година, наши артилерци оборили су ирви непријатељски авион

У Ердевику је прекјуче дошло до једног страховитог злочина. Како је тамо прекјуче био вашар Давид Кочић, 36 годкна стар, сусрео је своју стгфу познаницу неку Катицу, која је живела невенчано са Босанцем Марком Радићем. Да Катица живи у нелегалним брачним односима са ким то Давид није знао. Он је позвао Катицу под једну шатру где су Цигани на својим инстру.ментима извијали разне севдалинке. Катица се одазвала и пошла под шатру. Све ово посмат рао је са стране њен приљежник Марко Радић. Кад су Давид и Катица били у најсрдачније.м разговору Радић се привукао иза Давидових леђа и сручио му у леђа велики нож. Кочић се од овог ударца срушио испред клупе у шарти. Он је одмах превезен у Бановинску болницу у Сремску Митровицу, али се су.мња да ће остати у животу, јер су му повређени бубрези и још -неки органи. Радић је Одмах ухапшен. (Време)

На 9 година робије осуђена је Станка К.ч^ић а њена мајка Ј1уЦија ц» 8 пцина робије, зато што 1су 3#август\ о. д уби.^Станкино ћац^Јранно д^е г _рође^*2>27 авгу*гга. НАШЕ СЕЛО Ослобођен сељак који је убио стрица зато што му је овај завео жену Подујево, 27 септембра. — 0гњан Стојановић из села Сибнице недалеко од Подујева, убио је секиром свог стрица Димитрија ј Стојановића. Злочин је извршен | у јуну о. г., приликом жетве

ВРЕМЕ« КРОЗ БАНОВИНЕ

Пажња Нишлијама! Прима огласе за „Време" по оригиналДимитрије није имао деце. Жи- I ним тарифним ценама. Петар Дивео је сам са својом женом. Нај- ! нић, ревнзор новина.

Командант Београда генерал г. Томић на слави контраавионског дивизиона

У логору Краљевића Андреје Водоосвећење и сечење колача

јуче је Шести противаеролланскн дивиз. прославио своју прву славу, као уопомену на дан кдд је наша артилерија први пут оборила непријатељоки аероплан 1915 г. у Крагујевцу. Слави су присуствовали генерали г. г. Војислав Томић, командант Београда, Јовановић, инспектор артилерије,, Тешић, помоћник команданта Дунавске днвизије, пуковник у пензији г. Влајић и други гости.

извршили су православни прота г. Алекса Јовановић и католички све штеник г. Котник, па је потом војницнма одржао веома лел говор домаћин славе, заступннк команданта дивизиона поручннк г. Божидар И. Секулић. који је евоци рао успомене на 1915 г. кад је у Крагујевцу погођен од наших артилераца пао првн непријатељски авион, после 1080 испаљених ме-

јални за противавионска гађања. — Данас, рекао је г. Секулић, ви баш најбоље знате, војници, да ствар сасвим друкчије стојн. Свој говор г. Секулић је завршио поклико.м Врховном Команданту Њ. В. Краљу, па је у лепом маршу дивизион продефиловао под командом поручника г. Миодрага Цветановића. Потом је приређена закуска а по подне је

така, јер топови нису били специ- одржано војничко весеље.

Београдсни Руси ирославиће двадесешогодишњицу оснивања чувене Сергијевске артилеријске академије

Ових дана навршиће се 20 година од дана оснивања Саргијевске артилеријске академије у Одеси, из које су школе излазили млади официри намењени служби у тешкој артилерији.

Генерал г. пилус Уопште, одавна је организација руске тешке артнлерије наилазила на тако рећи «историјскех тешкоће... Још за доба Петра Великог у обалску артилерију били су одређивани на службу официри само по казни и доцније, у току дугог времена, руска тешка артилерија била је сматрана ол стране меродавних као «^иапМе пе&^еаМе«, и била стално запостављана, чак све до последњег вре.мена. Непосредно пред сам рат велнки кнез Сергије, који је био сма-

тран за рефор.матора артилерије у Русијн, такође је врло нерадо гледао тешку артилерију. Развој артилеријске технике неопходно је захтевао и развој тешке артилерије. Иницијативом генерала г. Нилуса, професора Више михајловске артилеријске академије у Петрограду, из које је изишао известан број наших артилеријских стручњака, и поред принципијелног негативног гледишта великом кнеза Сергија на тешку артилерију, дошло је до оснивања Сергијевске артилеријске академије 1913 ј године. Први командант и такорећи њен духовни творац, био је генерал г ! Нилус, који је важио не само > ' Русији, већ и у иностранству, као велики ауторитет у артилерији Њему руска тешка артнлерија из доба светског рата има да захвали на свом постанку. Генерал Нилус, који већ 13 година борави у нашој средини, стал но је у служби наше војске као артилеријски стручњак. Почетак рата 1914 потврдио је тачност Нилусових планова; Сергијевска академија дала је руској војсци 3000 потпуно спремних официра, који су билн одређени на службу у тешку артилерију Ова је за време рата играла одлучујућу улогу. После револуције Сергијевскз артилеријска академија, као само стална јединица, такође под командом генерала Нилуса, узела је учешћа у грађанском рату, н при ликом евакуације Одесе, 1920, њој је било поверено од стране врхов ног команданта енглеске морна-

рнце у Црном Мору, осигурање евакуације странаца. Оно је обављено под непријатељском ватром. После учешћа у одбрани Крима, академију је задесила општа суд-

ближи сродннк био му је синовац Огњан. Да се не бн сами мучили | под старост, они су позвали Огњана да живи с њима у заједници, с тим да их он после њихове смртн наследи. Огњан, који је био сиромашнијег стања, радо је пристао и настанио се у Димитријевој кући, али је стари Димитрије почео да насрће на његову жену Јелену. Кад му је, после неког времена, прва жена умрла, Огњан се оженио другом. И на ту је Димитрије почео насртати. Само она није ћутала, већ је све иснричала свом мужу. Огњан јој је тада саветовао да избегава да остаје сама с стрицем у кући, али овај није мировао. Потплаћивао је старије жене у селу да јој говоре да пристане на његов предлог. Једног дана Огњан је пребацио стрицу за његово понашање. 0вај је одговорио: — Ја могу с њом да живим, јер ми она није никакав род ни помози Бог! Једног дана поново је напаство вао жену свог синовца, а Огњен секиром убио стрици, који је хтео да побегне. Огњен је одмах ухапшен и признао дело. — Не знам ни сам. Био ми је пао мрак на очи. Ових дана било му је суђење у Приштинско.м првостепеном суду. Многобројни сведоци, који су тога дана продефиловалн пред судом, утврдили су да је Дкмитри је доиста такав био и да се јавно хвалио у селу да су сва Огњанова деца његова. На основу тога, суд је Огњана ослободио казне, нашавши да је дело извршио у одбрани своје части. Ч. Ј.

I * Крваво разрачунавање догодило се прекјуче у селу Малошишту између 70-годишн.ег оца и 30-годиш њег сина, ради поделе кук>фуз4. Отац Благоје Стојановић убио је свог сина Драгутина са једли.ч метком из пушке. Они дуже »ремена живе одвојено, али им је једна њива заједничка. Сада је на тој њиви сазрео кукуруз и треба ло га је поделити. Кад је дошло ао деобе син се понашао врло о» сорно према оцу, што је старца вређало те је дограбио пушку и опалио сину један метак у крста. Син је остао на месту мртав. Иза покојног Драгутина остала је женз и четворо незбринуте деце. Стари Благоје је ухапшен и биће предат државном тужиоцЈ ради истраге.

Сергнјезска артнлеркјска академија бина остале руске беле војске, која се повлачила у нностранство. Један од синова војводе Путника, инж. г. Путник, био је питомац те школе. Осмог октобра, на дан Св. Сергија, бивши потомцн Сергијевске академије славе у Београду дан своје академске славе, као успо.мену 20-годишњице од њеног оснивања. Ђорђе Герасимов

Једаи грозан злочин у селу Подвизу, код Цазина Бихаћ, 30 септембра. — Бајро Кантаревић, сељак из села Подвиза био је јуче жртва грозног злочина, иако је он важио у своме срезу као најјачи човек. Он је већ три године живео у завади са својим рођацима Рамом и Мухом Кантаревић и ови су стално вребали прилику да са њим заметну свађу и да га убију. Та им се при лика пружила јуче, када је Бајрин коњ, док је Бајро брао кукуруз ушао у њиву његових рођака. Та да су Рамо и Мухо, наоружавши се револвером и једним оштрим комадом железа крадимице примакли Бајри па, је прво Мухо опалио један метак из револвера н погодио Бајру у прса, нашто јс Еајро од своје жене затражио секиру, али пре него што је жена дотрчала са секиром њих двојица су навалили вилама на Бајру н на нели му велики број рана. Бајра је после неколико минута преминуо. Судска комиснја која је одмах изишла на лице места констатовала је на Бајри 17 тешких рана. Сшарац који је, за 116 година, пет иуша мењао зубе и преживео 9 царева Бања Лука, 29 септембра. — У ти да су му ово пети по реду.

Кулен Вакуфу живи најстарији човек у Врбаској бановини, који је изгледа најстарији у целој Босни и Херцеговини. То је стараи Хаунја Ахмет Зелић, који је баш

& 60 1гвајиар» ч т^,, ;/е прекЈуче г )счоч ' ■' један дап па Рар.^' п "* оЈ V

»Кжн.

% .1»

Наш рекорд у бркјању ј с 29 секунди , Суботица, 30 септембрз т — Г Воја Рудански, фризерск/»ломоћник, успео је да једног мГштерију без најмање повреде обрјЈје за 24 ^нда. што је ју) ословдккк ре(Вре јЈ**^

га№<ввЗ

Хаџија Ахмет Зелић

данас навршио пуних 116 година Он је још увек здрав, свеж и, што је најинтересантније, још није изгубио ни вид, ни слух. Осећа се^добро и како нам сам каже нема између његТј и једнога 50-гоЧЧ 1 "\Ув*ве ралтка- Јвч,још увек нада^да ће

Задње зубе добио је пре десет годнна. Хауија у својој 116 години још увок помишља на женидбу, и вели да се нада да ће своју садању | жену, којој је 90 година, над I живети и да ће се бар још јеI данпут оженити, али вели свака• ко са млађом. Свакога дана иде у ј поље и свакодневно пешачи нај;мање 5, а некада и 10 километара. И зими и лети Хаџија Зелић иде по неколико пута дневно у кавану. ; Да једе и да пије може врло доI бро. Никад није пио никаква ал' кохолна пића, али како нам прнча у животу се је напатио врло много и као војник и као општински , стражар. Када смо разговарали о рату Хаџија ми Ј "е напоменуо да је доживео девет царева. Смејући се напоменуо ми је да је надживео и пет жена. Пород му је био врло велики и сада има у животу само шесторо, док су осталн рано помрли. Издржава га његов син, али и Хаџнја има свој месечни доходак од стотину динара, као пензионисани градски стражар. Та му пензија служи каже Хаџнја, само за дуван и каву. Изгледа да ће Хауија поживети још неколико година. Но он жели да живи још бар 15 година. Сада га само боле очи и већ по мало губи вид. Али

Бивши машнновођа одговара пред судом због несреће којој је изгубио обадве ноге Сремска Митровица, 30 септембра. — Због једне тешке несреће код Зе.мунског моста био је данас изведсн пред суд у Сремској Митровици 40-годишњн машиновођа , Павле Генцл. У августу 1931 године радила је фирма »Конструктор« друм до Зе.мунског моста. На поднзању то га друма бнла је упослена једна | локомотива, која је преносила потребан материЈ *ал за насипање овог друма. Том локомотивом управљао је Павле Генцл. У месецу августу Генцл је морао са том локомотнвом проћи врло рђав терен који је стајао испод шина ове локомотиве. Тај терен био је једна узвишица. Генцл је убрзао локомотиву, да би се могла успети на узвишнцу. У моменту када је имала локомотнва прећи ову узвишицу она се претурила. Ова локомотива, претуривши се, отсекла јс обе ноге машиновођи Генцлу. Остали радници, који су ту билн упослени, успели су да се извуку и избегну од ове катастрофе. РаДи ове несреће био Ј "е оптужен сам машиновођа Генцл. Он је јутрос одговарао пред овдашњим Окружним судом ради те несреће, У којој је сам био наЈ "већа жртва. Он каже да је фнрма крива јер је пруга а и са.ме шине била врло рђава. Многобројни сведоци, који су јутрос продефилозали пред казненим већем овдашњег Окружног суда изјавили су да је фнр.ма *Конструктор« исте ноћн кад се несрећа догодила са Генцлом нзменнла све шине и одмах утврдила терен по коме су биле постављене те шине. Суд је, као што се очекивало, Генцла ослободио- сваке одговорности. Генцл ће сада поднћн тужбу против фнрме »Конструктоо«. (Време)

Зато што је комшнји отсекао руку због ко.мада земље, осуђен је Богић Грујић из села Заклаћа на годину дана робије и две године губитка часних права, а поред тога да плати Вељку Танасковићу, ко.ме је руку отсекао приликом једне туче, 25.000 динара, зато што га је онеспособио за сваки рад. • Изгорео Ј *е обе ноге у кључалом пекмезу Благоје Матовић из села Лагца, у пекмезари г. Миодрага Васковића. Пролазећи из.међу казана у којима је кључао пекмез, Благоје је упао у један од њих а задобио тешке повреде. * Упорна самоубица Штефн Февжек, служавка, која је покушапа да се отрује, испивши мању количину растворене камене соде, почела }е у болници да штрајкује глађу, чврсто решена, како каже, да у.мре.

Конгрес 15.003 немачкнх правника у Лајпцнгу Лајпцнг, 30 септембра. — Дана< се састао конгрес немачкнх правника. На конгресу учествује 15.000 особа.

Са светске изложбе у Чикагу Донета је у Југославију први пут најновнја врста оригинал а.мериканских хнгијенских свила-гума Креола, која је нзрађена по новом патентнраном процесу, тако да фабрнка даје петогодишњу гаранцију. Доношењем, оваквог квалнтета код нас, попуњен је један недостатак у служби хигијене. Све апотеке, дрогернје и боље парфимерије снабдевене су већ са Креола гумом, такс л се данас свугде може набавити по

Пензионисан је г. Глнгорнје Џам басовић, директор Јагодинск* гимназије, по молби. Наставници гимназије приредили су г. Џамбасовићу опроштајно вече у хотелу „Српски Краљ". Г. Џамбасовић је прикјуче отпутовао за Београд. * Друштво прпјатеља Франпуске 1 октобра отвара поново свој течај француског језика. * На 3 месеца затвора осуђен ]• Петар Николић, беспосличар, заго што Ј *е 10 априла о. г. ускочио у теретни аутомобил фир.ме „Клефнш" и из њега избацио један кофер у коме је било поред сгвар« и 3627 динара у звечећем новцу, кога је поделио са неким своји.ч друговнма.

ВРШЛЦ

Страни археолози којн бораве у нашој државн већ неколико дана допутозали су прекјуче из Пан чева у Вршац. У пратњи страних научника налази се г. Миодраг Грбић кустос Београдског музеја, др. Зарија Балдуин из Л>убл>ане, др. Кле.менс из Загреба н барон Оршнћ. На станицн су госте дочекалн претставници о&дашњег музеја г. г. Срећко Милекер и Марчетић. У музеју је госте поздравио претседннк општинског већа. Затнм су гости прегледалн цео Вршачкн музеј којн их је како изгледа много заннтересовао те су направили безброј фотографских снимака. Научницн су отишли и код епископа Георгија који нх је врло срдачно при.мио. Снноћ у 21 час гостима је приређен свечани банкет у хотелу „Србија". Гостн из Вршца путују за Дубовац на Дунаву.

Суботичко певачко друштво „Невен" стиже у Мостар 2 октобра о. г., и том приликом прослав љаће се 400-годишњнца опстанка Буњеваца. ,, Буне подићЈ