Vreme, 04. 08. 1936., S. 12

СТРАНА -IV

ОД СВЕГД 110 МЛЛО ЗД СБДНОГ 00 НЕШТО

Ш

ВРЕМЕ

/торак, 4 августа 193в

1111111!1!11111П1111111111111|1111|111111Ш1111111111111111111111111111111111111111111111!11111111111111Ш11111111111Ј111111111111111111111111Ш111111111111111Ш1111111111111|111

ИЗМЕЂУ ВИСОКИХ СТАБЉИКА КУКУРУЗА У НЕКАДАШЊЕМ БЛАТУ

Неготин

Врло висока скакаоннца за скакање падобриггм к:п- *сана је у парку ::ул^-ре " скви, да би се са ње будући скакачи падобраиом могли тренирати. На слици се види у позадинн ова. скакаоница, у чијој блнзини се налази тераса једне кафане. одакле се могу посматра ти подвизи скакача, уз чашу пива. Једна поши.гка новчаним писмом у вредности 17 и по милиона долара упућена из Шангаја једној банцн у Варшави стигла је &ез новаца. Куверта је садржала место новчаница само исечке из новина. Крађа је судећи по свему, извршена на кинеској нли* руској тернторијн. Познати нталијански планннар Силвио Агостини погинуо је у планинском ланцу Брента у Италији. Агостино је био одличан и искусан планинар. Он је пре неколико година био водич покојног белгијског крал>а Алберта, кад је овај приликом једне посете Италије обилазио разне нталијанске планинске пределе. ^ Да рибл»е ул»е у знатној мери онемог>-ћује стваран>е з>-бног камена доказао је енглески лекар др. Роб-зртсон у Лон^ону. Он је већм броју деце у Лон дону прописивао узимање рибл>ег зејтина између пете и пет наесте године и констатовао да се зуби код те деце уопште не кваре. јјс Пет стотина бенгалских тигрова улозио је за две године махараџа из Резе, на основу једне опкладе коју је закључио са неким својим пријатељнма. Опкладу је добио ових дана, када је пре завршетка одређеног рока убио 500 тигрова. Тиме Је поставио један редак рекорд. ^ Процентуално највећи број листова постоји у Исланду и у Швајцарској. У Исланду има 18 дневиих листова на 100.000 становника, а у Швајцарској 340 листова на 4 милиона становника. На треће место дола.*е Сједињене Државе са 2263 дневних листова на 130 милиона с.анозника. * Пливачки басени на крововима зграда грађени су овог лета у већем броју вароши у Сједињеним Државама, како би се на тај начин олакшао терет страховитог таласа врућине ко' ји је обузео ове године Сједињене Државе.

очекује оое године пет путо бербу од орошлогодишње

еећу

^ Поводом педесетогодишњице смртн музичара Фрање Лнста м-ађарско министарство финансија пустило је у оптицај 200.000 комада металног новца од 2 пенге са ликом славног композитора. ^ Највећи блок мермера У свету, чија запремина износи 300.000 кубних метара. а тежина три милиона тона вађен је у и талијанском каменолому у Равачиону. Ово је први пут да је у неком каменолому нађен ова кав блок мермера. Четрдесет и осам степени У хладу јг рекордиа температура овог лета, која је постављена у суботу у Јашу у Румунији, где је тог истог дана на сунцу владала топлота од 65 гради. Тог дана је седам особа умрло у Јашу од сунчанице. % Варошица Сен-Жан на обали Канала Ла Манша у Францу ској може се сматрати као ва рошица бесмртних, пошто ту није преминуо ниједан становник у току последњих петнаест година, иако ту живи 96 стогодишњака и 120 деведесетогодишњака. % Стенотипискиње у полициским квартовима државе Канзас у Сједињеним Државама морају се усавршити у гађању револвером. Ова је одлука донета после једвога напада гавгстера, који 6и освојвли Једиу полицијску станицу, да У последњем тренутку није интервенисао један одред жандарма.

Јеловник за среду

келерабе, лубеница и

Пуњеие шљиве. Количина потребна за две особе: Три везе келерабе, четврт киле свишетине, једна осредша лубеница, пола кила шљива. Цена: Келерабе дин. 2. месо дин. 4, лубсница дин. 4. шљиве дин. 1.50. Свега динара 11.50. СкромннЈи јеловннк. Кромпир са сосом од милерама, пржени плави патлиџан, диња. Количина потребна за две особе: Пола кнла кромпира, 100 гр. милерама. четири комада патлиџана, Једна диња. Дена: Кромпир дин. 0.50, мнлерам дин. 2. патлиџан дин. 0.50, диња дин. 2. Свега динара 5. '

Влах, наполичар Петар Авра.мовнћ, међу стаб.гнкама свога кукуруза, внсокога три и по метра *

Неготин, августа. — Са падине, у чијој непрегледној густој шуми почива манастир Буково. указује се најпре један диван рибњак, удешен старањем покојног архимандрита Рувима, који је уз један непромишљен гест отншао Богу на истину, а затнм непрегледна кукурузна поља. Рибњак потсећа на плаво језерце из бајке. У средини је рибарска кућица, готово сакривена у жбуњу. Наоколо вода. Зли неготински језици причају да у овом рибњаку нису видели ни једну рибу. Кукурузипгга су већ нешто друго. За ову јесен обећавају Неготинцима благостање, какво одавно нису осетили. Пуне три деценије, из године у годину, уношен је у оппггински буџет кредит за исушење пространог неготинског рита. То је била главна тачка комуналног програма свих општинскох управа и главни њихов адут на свима изборима. Па ипак су доброћудни Неготинци морали да попричекају пуне три деценнје. Тек пре неколико година извесна енергична рука успела је да нсуши баруштине око града, да одведе воду правим дугачким каналима и да Неготинско блато претзори у плодна поља, која истина не могу да пруже двоструку жетву, јер Дунав. иначе прилично удаљен, није исто што и Мисир, али поља која су Неготинцима ове године донела равно петоструку бербу. А то значи петоструки ћар. Или боље: да ће Неготинци први међу свима нашим вредним грађанима успети да најуре кризу из свога места. шубару. Влах је из села Мило-1 Стање усева и у осталим срешева. овима Крајине прилично је до— Ла томне на мунђе сапун | бро. Али не тако добро као у

по рмбу! Економу ма спуса лукру а ша' Нема, каже раздрагани Влах, чије је уши покрила огромна црна јагњећа шубара. на јесен где да смести кукуруз. А радио добро и слушао свога економа. Није ове године као раније, садио кукуруз на оџаке. То је један занимљив експерименат, који је пољопривредни референт г. Тошић извео у риту. На отприлике половини земљипгга у риту кукуруз није сађен на оџаке. Истина, оџак даје више стабљика, али обично само један клас. Кад је сваки струк за себе, стабљика носи обавезно два клипа, а понекад и три и четири. Колико цео један оџак. А затим, стабљике, изникле из оџака, за половину су мање и настрадале су од црва. — Добро је, Петре! Оса ај чинч му ђе киљ ла ектар! Биће ггет хиљада килограма по хектару. — Поће мајмулт! Дабоме. А може и више, тврди наполичар своме економу са великом јагњећом шубаром. А ево шта то значи. Прошле године један хектар је дао само две хнљаде килограма. Сада пет хиљада.

Рекордна реколта пшенице Никад у околини Неготина година није била родннја од ове. У срезу су заступљене све ратарске културе и, у размери постотака, долазе отприлике овако: под културом пшенице било је од целокупне зиратие Баруштина која доноси пет | површине, под културом кукурумнлиона килограма куку- за око 42%, а осталих 8<& долаз-г ' крталасто и махунасто би-

руза А ево зашто. Пре свега, исушењем Неготинског рита добнјено је око хиљаду хектара првокласне оранице, земље једне која преставља непроцењиву вредност за овај крај. Непрегледан комплекс је сада готово сав под кукурузом. За исушење рита утрошено је око пет милиона динара. Нека ове јесени Неготинци нађу само 500 вагона кукуруза, а толико ће сигурно наћи, извадили су штету! Пет стотина вагона, то је пет милиона килограма кукуруза, а по један динар килограм — то чини пет милиона динара! Дуже од једног сата газио сам, у друштву среског пољопривредног референта г. Михајла Тошића, по натопљеној ораници, која је на ципелама направила слој опанка. Из кукуруза је испао један човек са пушком. Стој! Власт је зласт. Стали смо. Пољак са пушком у кукурузу је велика власт. Стабљике високе: два и по метра, три, три и по. Погледајте: висока је као врба... Свакако ни господин економ не би могао да пронађе лепше упоређење од овога. »Као врба«, поновио је пол>ак. Биће хлеба на јесен. Неиа сумње. „Немамо иа јесен где да сместимо бербу!« Изишао наполичар неготинског богатог трговца г. Душана Јотића да погледа огро.мне стабљике, које су се необуздано исгтеле у висину. тако необуздано да њихов врх пољски чувар није могао да дохвати ни својом пушком. Наполичар, Петар Аврамовић, има велику влашку

Неготинском срезу. Кзегов вредан ратар постаће, можда, ове године рекордгр. Кад су већ рекорди актуелни... Пољопривредник у околнни Неготина уствари је стекао право на овај спортски пзраз. Или боље: његова земља. Јер, прошле године кукуруза је било само 600 вагона. Сада пет пута више: три хњљаде. Пшенице је нађено 600 вагона. Сада две хил»аде. — Хвала Богу. Пос^ао нам добру кишицу. Хвала Господу, и родној груди, и добром плугу, и снажннм мишицама

I У Токиу се гради лабораториум здравља. У том лабораторију ј ће се вршити студије у интересу народног здравл>а. На слици се види модел овог лабораторија здравл>а ЧДСТ АМЕРИНЕЈЕ СПДСЕНД Нашли су се људи који су потукли шкотски рекорд у бројању Њујорк, 3 августа. — Познато Сједињеним Државама слично је да Американци сматрају да ! такмкчење у бројању, на коме би не сме постојати ниједан светски | рекорд Шкотланђанина требало рекорд било какве врсте, а да га I да буде потучен.

Завршен је спор око милионске заоставштине аустралијсног Толстоја Снднеј, 3 августа. — Послв претреса који је трајао четрдесет година завршен је најзад спор око милионске заоставштине Цемса Тазона, који је познат као »аустралиски Толстој«. За време свог живота је Џемс Тазон афиширао Толстојезскв идеје и кад је умро, оставио јв сзоје грдно богатство у добротворне сврхе. Против тестамента жалила се родбина Тазонова. Али је сад суд потврдио важност тестамента и милионе доделио разним добратворним организацијама. Џемс Тазон је иначе водно врло скроман живот. Он је био вегетаријанац и живео је у једној колиби, коју је сам саградио. Своје ципеле је увек сам оправљао, као што је вршио лично сваки посао. А поред тога је био невероватно богат. Он је био син једног убице, који је осуђен да буде исељен из Енглеске у Аустралију. Своју каријеру почео је као чобанин; доцније је постао одгајивач оваца. У току године успео је да створи себи огромно имање са стоком од неколнко милиона глава

не држе они. Овај принцип америчког шовннизма проузроковао је ових дана у Сједињеним Државама једно врло занимљиво такмичење. Наиме, пре кратког времена је у шкотској престоници Единбургу адвокат Џефрој, пред позваном публиком и под контролом спортског судије реализовао сензационални рекорд, да броји без прекида од броја 1 до 34.864. Додуше, намера овог адвоката је била да овако броји до броја милион, али су његови одушевљени „слушаоци" били сасвим задовољни и са овим рекордом. Пошто није било конкурента у овом такмичењу, то је подвиг адвоката Џефроја проглашен као светски рекорд. Неки Американац је у енглеским листовима прочитао вест о овом новом светском рекорду Шкотланђанина. Та чињеница му није дала мира све док није открио једног финансзјера, који је био спреман да финансира у

Јуче је ово такмичење одржано у варошици Линколн у држави Небрасци. На овом такмичењу је деветнаестогодишњи Били Грвнбургер спасао част А' мерике. Он је као победник изн шао из овог такмичења, јер је успео да броји од броја 1 до 58.946. Други по реду, фармер Брадок, такође је тукао рекорд шкотског адвоката, јер је бројао до 51.234. Споредно је да су неки такми чари на овом конкурсу добили хистеричне нападе, и да су други падали у несвест. У сваком случају успех овог такмичења је био такав, да приређивачи намеравају идуће године да организују ново такмичење, које ће бити интернационално. У америчким круговима вештака у бројању сматра с< да ће се идуће године овај светски рекорд потући, пошто ће евентуални такмичари у међувремену озбиљно да се такмиче.

ЗА ВАС, Г ОСПОЂО.. Нокте није довољно само бојити...

Ружичасто обојени и сјајни нокти су неоспорно лепи, али бојење само по себи није довољно као нега ноктију. Ноктима је потребно да добију довољно ваздуха, исто тако и I кожк која ће се ако је стално Л)> БИША СТОЈКОВПЋ | под шминком и нема времена да

Човек који је шест пута успео да ■ умре 27 пута да сломи ребро и 18 пута ногу

Марсељ. 3 августа. — Пред судом у Марсељу одговарао је ових дана Јосиф Герез, који је зарадио десет милиона динара на тај начин што је својевољно сломио 27 пута по једно ребро и 18 пута ногу, а поред тога успео да - умре, шест пута за десет годкна. Све те подвиге он је извео, како би уз помоћ своје жене наплаћивао високе премије од разних осигуравајућих друштава. Први пут се десило 1926 године да је неки Јоссф Герез преминуо у Ници. Удова покојникова је једном марсељском осигуравајућем друштву показала умрлицу свог мужа и тражила премију. Агент друштва се лично уверио о смрти покојника и присуствовао погребу.' Потом је исплатио премију удови Јосифа Гереза. Млада жена је затим напустила Ницу, јер више није могла да живи у вароши, где је

ље: кромпир, сточну храну, грашак, пасуљ, грахорице итд. У току ове године у Неготинском срезу реколта пшенице била је рекордна. Може се са сигурношћу већ сада рећи да су цзреалије дале 2.000 вагона зрна. Педесет процената од озе количине може да отпадне на извоз. У динарима то износи равно сто милиона. Кукуруз (као што је већ наго- доживела трагедију. вештено) такође обећава рекор- . дну бербу. Срез ће, како се мисли, дати око 3000 вагона. Једна трећина је за извоз. Дакле, хиљаду вагона. У динарима то износи педесет милиона. Кукуруг. остаје у срезу употребљава се једним делом за исхрану људства, а већим делом за исхрану стоке, која услед добре неге и одабране расе претстазља такођс велику вредност. Срез неготннски шаље на тржиште најтежу крупну стоку у држави (има рогате марве с тежином од 18ОО до 2000 килограма). Хвала Богу, земљи и мншицама! Под виноградима је у Срезу неготинском 5—6000 хег.-' овој години, међутим, винотади су понели просечан род. На јесен се очекује око 800 вагона впна. А има пет стогина хектарг више под виновом лозом, нег' лане! Крајинска вииа имају ти пичну арому и због тога велик: вредност. Нажалост, вино се поред тога тешко иласира. Нв лагеру непродатог Еина рачуна се да има данс још 300 до 400 вагона са процентом алкохола 10 до 13 малигана. Цене се

Године 1929 је у Ла Рошелу преминуо опет неки Јосиф Герез, који је био осигуран код неког париског осигуравајућег друштва. И понова је удова наплатила осигурање в напустила Ла Рошел — да се повуче у један манастир. У току даљих година преминула су у разним местима у Француској још три друга Јосифа Гереза. И сваки пут је после погреба млада жена наплаћивала премију. Можда никад ова превара не би била откривена, да случај није хтео да онај исти агент, који је исплатио прву премију у Марсељу, није био премештен у Хавр. Кад му се пријавила удова Јосифа Гереза, он ју је одмах познао. Захтевао је да се ковчег покојника отвори. Ту је збнља нашао „мртвог" варалицу. Али га је агент брзо оживео. Јосиф Герез је одмах ухапшен. Истрага је утврдила да је он на овај начии преминуо шест пута.

1 се одмори упропастити. Лак међутим спречава то продирање ваздуха, па је стога много здравије нокте улепшавати праиг ком или кремом који ће не само улепшати већ и хранити нокте. Ово наравно одузима више времена, јер се прашак и крем могу тако дуго задржати нокту већ се после неколико прања руку скидају тако да се мора понова мазати. Ко било из којих разлога жели да стално употребљава лак за нокте, мора неколико пута недељно да остави ноктима довољну слободу бар преко ноћи. Ноктима је међутим потребно да добију и довољну колнчнну масти. За ово је најбоље да се сваке всчери пре спавања врхови прстију замоче у уље, најбоље бадемово. Кожа и нокти ће врло брзо упити потребну количину уља, после чега треба сувишан остатак лако обрисати, па тек онда поћи на спавање. Не ваља у неговању ноката ни претерати. Сувише јако и често померање кожице може оставити на нокту удубљења која после кад он порасте ружно изгледају. Стругање металном турпијом би исто тако требало сасвим укинути, јер шкоди ноктима. Место тога је боље нокте стругати „гласпапиром" који се може добити у свакој бољој дрогернји. Исто тако треба избегавати и сувише дубоко сечење углова нокта, јер то може изазвати запаљење кожице, које често прелази и у гнојење, а ако то и није случај, проузрокује бол при најмањем додиру. Најзгодније је нокте сасећи доста кратко, затим их поравнати и лако намазати. Ово је уосталом и последња мода, јер се дугачки нокти у последње време не носе. Жене су од кад се више баве спортом увиделе да дугачки нокти ннсу ни лепи ни практични. Овако бар нећете бити у опасности да вам се нокат при сваком јачем додиру зачепи Што се лакова тиче, јако црвени нису внше у моди, и ни једна жена са бољим укусом их неће употребљавати. Највише се носи лак лакоружичаст са седефастим преливом. Жене које су мало смелије, носе и лак који о"чм свог седефастог поелива по боји одговара боји њихове тоалете или боји њихових очију. Наравно ово је мало смело, јер ће код већине људи изазвчти запрепашћење, али је модерно, па ће се можда после кратког времена све жене мање внше повиновати овој моди за коју данас кажу да је луда.

ДД СЕ НДСМЕЈЕТЕ

ОТ.МИЦА

— Ваша мама ће сигурно бнтв бесна? — Још како, јер се тата увукао на задње седиште. (»1-оп(1оп ОртЈоп« — Лондон)

д * з>тм г- сви

1ан Киепура сувласник ноаинарсног предузећа Варшава, 3 августа. (Телеонски извештај). — Славнн ољски певач Јан Киепура, који је познат и по својим ве| ликим трговачким способнолликои једне живописне церемоније зване „духови четири ! стима, ступио је са већим катра" у Лос Ангелесу Црвенокоиши су крстили авион транс- питалом као ортак у велико ;онтиненталне америчке линије „Птицу грома из Наваха". На краковско новинарско предукрећу од 1.20 до 2.30 дииара ао, слицн се видн индијанска принцеза Вихнемах на авиону за зеће „Илустровани Куријер килограму. време ове церемони.р I Познанв"

ПИТАЊА: 1) Зашто се енглескн престолонагледннцн лову ,,прннчевн од Велса" н откада се онн тако назнвају? 2) Из којнх дннастнЈа су бнли енглески крпл .евн којн су носнлн ние Едуард? ОДГОВОРИ: 1) Велс је западна брдовита по« краЈнна Енглеске која је до владавине краља Едуарда I (1272 до 1307) очувала своЈу самосталност. Кад Је Едуард I освоЈно ту покрајину прогласно Је свога сина принцом од Велса", и таЈ назив задржали су енглески престолонаследници све до данас. Енглески крал>еви Едуард I, Едуард II и Едуард III били су дннастиЈе Плантаженет. Под њнховом владавином Енглеска ј* почела да добива превласт на брнтанском острву н да мало по мало своЈу власт наметне осталим покраЈинама. Едуард I заузео Је Велс, завео уставност у земљи н прнснлио свештенство да плаћа грађански порез (данак). Он Је ратовао са Шкотском н потчннио је Енглеској, наЈпре као вазалну држаа после н потпуно. Његов сии Едуард Другн (1307—1327) изгуба Шкотску, у којоЈ се за краља прогласн Роберт Брус. Едуард III (1327—1377 » снн Едуарда II бно Је наЈзнаменнтиЈи краљ овога пернода. Он Је енглески парламент поделно на горњи и доњи дом. Годнне 1331 почео Јв против Француске рат коЈи је у нсторијн познат под именом ,,стогодншњег рата". Французн беху потучени године 1340 у поморскоЈ битци код Сламс-а, 1346 код Криси-а, а године 1350 туче нх ,,Црнн прннц" (снн Едуарда Ш кога су тако звалн по његовоЈ црној униформи) код Мауперцнус-а н приморава на мир. Тнм миром Французи изгубнше Гаскоњу. Црни принц умре пре оца (рођен 1330, умро 1376», да после смрти Едуарда III настану у Енглеској велнке борбе за престоље. ДннастнЈа Плантаженет поцепа се на ,,кућу Ланкастер" и ,,кућу Јорк". Њихове борбе познате су под нменом „борба беле (Јорк) и црвене Ланкастер) руже, а водилн су нх млађи сннови Едуарда Ш принц од Јорка и прннц од Ланкастера. Едуард IV (1461—1483 био је нз куће 1орк. Он Је победио црвену ружу код Таутн-а 1461 године. Касније бно Је протеран али се вратио н потпуно уништио кућу Ланкастер код Барнет-а н ТЈуксбери -а. Само Хенрик Тудор спасао се и основао касниЈе дннастиЈу Тудоровића. Едуард VI (1547—1553) бно Је нз дннастије Тудоровића. а снн Хенрнка VIII и његове друге жене Јохане СеЈмур. Кад Је ступно на престоље било му Је 10 година, а није дочекао да прими власт у своЈе руке, Јер Је у 16 години живота већ умро. Њега наследише двв стариЈе сестре, наЈпре МариЈа Тудор, а касниЈе Јелнсавета. Едуард VII, крал> Велике БританнЈе н Ирске. цар ИнднЈе, рођен 9 новембра 1841 годнне, снн ВнкториЈе н њеног мужа принца Алберта, нз Хановеранске Је куће. Он се године 1863 оженио прннцезом Александром од Данске, владао од 1901 до 1910 године. Умро Је 6 септембра 1910 годнне. Њега Јв наследно Ђорђе V. Едуард VIII садашњи Краљ Енглеске снн Је Ђорђа V н Краљнце Мери, рођене ВнкториЈе Мерн Теск. Он Је рођен 1894 годнне. а наследио Је на престолу свога оца 1936 године. Краљ Едуард VIII Још као ..Принц од Велса" своЈим демократским понашањем у много прилика освоЈио Је симпатнЈе чнтавог културног свет»