Vreme, 04. 08. 1936., S. 7

"""I

Уторак, 4 августа 1936 ВРЕМЕ

СТРАНА 7

Овенс трчао је брзином брзог еоза

НАЈБРЖИ ЧОВЕК СВЕТА

Министар физичког васпнтања г. др. Рогић поздравл>а се са иашим рекордером Бауером у олимписком селу

у финалноЈ трци на 100 метара прешавши стазу за 10.3 секунди пмпиншпшпинШИШНШШШНШННиИШШШПШииниччт..—

Олимпијска медал>а

У трчању дама на сто метара Дмеринанна Стивенс поставила је нов светски рекорд

Његов јучерашњи рекорд од 10.2 поништен је

Берлвн. 3 августа. (Телефонскн I кзвештај.) — Трка дама на 100 метара имала је шест предтрка, у I хојнма Је учествовало по пет учесннпа. 100 метара трчања дама бнло Је шест предтрка. у којима Је учествовало по пет учесница. Две наЈбол>е долазе у семифнвале. Прва трка: Албус (Немачка), Бланд (Амернка), Кемерон (Канада». Халту (Фннска) Ванкура (Аустрнја). Прва Албус (Немачка) за 12.4, друга Ванкура (АустриЈа) 12.5. Др>*га предтрка: Долсон (Канада>. Хофлор (Финска 1 Ка ?*н1а (Јапан), НаЈман (АустрнЈа), Стнвенс (Амернка). Ово Је бнла наЈзначаЈннЈа трка ме!)у женама пошто Је Стивенс (Америка • постигла нови женскн рекорд у феноменалном времену за жене 11.4. Она Је трчала много боље него многн мушкарцн на олимпнјади. Др>та Је стнгла Долсон (Канада). Несрећан старт наше тркачнце Флоре Хофман Наша лакоатлетнчарка Флора Хофман је нмала рђав старт, па је за то много нзгубнла. Она се труднла да надокнадн изгубљену стазу, али поред јаке конкуренцнје /шјр могла нншта учнннтн. Нначе се веома часно борнла. Четврта предтрка: Ема (Финска) Кенг (ХоландиЈа«. Ли (Кина), Перу (Француска' н ВаласнЈевић (Пољска). Прва Је стнгла ВаласпЈевићева (Пољска) за време 12.5. друга Ема (Финска) за време 12.8. Четврта предтрка: Фрол <Фннска>. Хнкок (Енглеска). Маснер <АустрнЈа», Роџерс (Америка), Деврн (Холандија). Прва је стнгла Хиког (Енглеска) за време 12.6, друга Роџерс (Амернка> 12.8. Нета предтрка: Браун (Енглеска). Кра> г с (Немачка», Мегер (Кавада). Руманпћ (Југославнја), Дестон (Естоннја).

Вмериканац Вудроф постигао је најбоље време у елиминаторним тркама на 800 м. Верлнн. 3 августа. (Телефонски взвештаЈ.) — Трка мушкараца на 800 метара за улазак у семнфннале такође Је била интересантна. У првој трци учествовали су Андерсон (Аргентина), Бод (Н. Зеланд), Десерер (Немачка), АЈсбергер (Аустрија), Хандле (Енглеска>. Кухарскн (Пољска>, Саба (Мађарска* и Вудров (Америка>. Први Је стигао Американац Вудров за време од 1.52.3. Одмах за н»им долазн Кухарски (Пољска) за 1.54.7, трећи Андерсон за 1.54.8. Друга предтрка: Бакфул (Аустралнја). Едвард (Канада), Хнршер (АустрнЈа), Мартин (Немачка>, Повет (Енглеска), Вадаш (Мађарска), Внљемсон (Америка), СулЈе .(Француска). Први Је стигао Американац Внљемсон за време 1.53. други Је стигао АустралиЈанац Бакфул за време од 1.53.2, а за н.им одмах пласирао се као трећи Едвард (Канада) 1.53.2. Трећа трка: КонеЈ (Канада). Нек Кеп (Енглеска), Хари Бостел (Америка), Јоханзон (Норвешка), Ланци (ИталиЈа), Бети (француска). Темсивар ска), Верхер (БелгнЈа). Први Је стигао Канађаннн КонеЈ за време 1.53.2. Други Је стигао Ланци, ИталнЈан, за време 1.54.1 и трећи Нек Кеп (Енглеска) 1.50.4. Ова деветорица улазе у фннале, коЈе ће се одржатн 4 августа. За Фаворита важн В^л^ов / "* нац. коЈи је много бољн од осталнх. д. У. Трка на 3000 мстара са ирепонама Трка на 3000 м са препонама била Је врло ннтересантна. Прва трка: Кузон (Француска). Далон (Амернка). Домпер (Немачка). Ерман (Шведска), Евенсон (Енглеска), Хошек (Чсхословачка), Лнпн (ИталнЈа), Мачтелен (Финска), Внтон (ЛитваниЈа). Први Је стигао Домпер (Немачка > за време 9.27.2. другн Је стпгао Мачтнлен (Фннска) за време 9.28.4 трећн Внтон (ЛнтваннЈа) ла време 9.28.8 и четврти Далон (Амер.) за 9 29. .V другоЈ трцн такмнчнлн су сс: Дерош (Фрапцуска), Фрнпс (АустрнЈа>, Хен (Немачка). Хам Квнст (Шведска), Изохоло (Финска). Хошск (Чехословачка>. ИмаЈи (Јапан), Меннг (Амернка). ван Рум (БелгнЈа), Снлађи (Мађарска) н Велкопулос (Грчка). У овоЈ трци првн Јс стигао Изохоло за времс 9 .34. За њнм долазн Меннг за 9.38 ■ 8 десет., трећи стиже Хен за 9.42 К две десет.. н четвртн Хам Квнст ва врсме 9.44.4. Ф. СТЕФАНОВИЋ

Прва Је стнгла Краус (Немачка) за време 12.1, друга Мегер (Каназа време 12.4. Руманнћка Је стигла последња н много Је нзостала. Шеста нредтрка: Бурке (Енглеска), Долингер (Немачка), МабнЈ Фпапц\-о--.а), Ј1а1пис (Грчка), Маотннец (Чиле). Прва Је стнгла Долннгер (Немачка) за време од 12 друга Буркс (Енглеска) за време 12.4.

Према овоме у семифинале на 100 метара улазе из прве трке даме: Албус (Немачка), Мегер (Канада>, Стпвенс (Амернка). Краус Немачка). Ванкура (АустриЈа), Хикок (Енглеска). Семнфнналпе борбе Прве три нз сваке трке ушле су у финале коЈе су одржане такође данас н коЈе су дале следеће резултате: прва Је стигла Стнвенс (Америка) за време 11.5, друга Краус (Немачка), за време 11.9 н трећа Албус (Немачка 12.2). Трка: Дорлинг (Немачка), Бурке (Енглеска), ВаласиЈевић (Пољска>, Есман (Фннска), Роџерс (Америка), Долсон (Канада). У др\тоЈ групи семифинална прва Је стнгла Дорлинг (Немачка) за време од 12. Друга ВаЛасиЈевић за исто време и трећа Роџерс (Амернка> за време од 12 сек. и Једна десетина. Ових шест дама улазе у финале, коЈе ће се одржати 4 о. м.

Футбалсни турнир XI Олимпијаде НОРВЕШКП-ТУРШ 4:0 Берлин. 3 августа. — У такмнчен»у футбалских екипа победила је данас Норвешка Турску са 4:0 (1:0). Утакмица је однграна на стадиону Монсен. Због кишног времена посета Је била слаба. Технички боља момчад Норвешке одлучила Је утакмицу снгурно у своЈу корнст ма да Је н турска екипа изненаднла својом игром. Први гол постигао Је центар норвешке навале у 34 мин. првог полувремена. Италија — САД 1:0 У другој утакмици коЈа је одиграна на стаднону Пост пред 5000 гледалаиа победнла је ИталнЈа Сједињене Државе са 1:0 (0:0). Италијани су бнли надмоћнн у току целе игре, али Је одбрана Амернканаца одлично играла. Једини гол пао Је у 9 мнн. другог полувремена. СудиЈа Је у току игре нскључио левог бека Италијана Раву због сукоба са Једннм амернчким играчем.

Немци побеђују у бацању чеки^а Берлин, 3 августа. (Телефонски нзвештај). — Данашњи дан донео је Немцима победу у једној дисциплнни у *ојоЈ они нису много очекив4ли.У бацању чекића прво и друго место припадало НемачкоЈ. А то је дисциплина која је до пре неколико година била непозната у СредњоЈ Европи. Опште је убеђење било да ће Американци однети сва три прва места. Међутим. друкчије се догодило. Немац Хајн са хитцем од 56.49 метара поправио је олимпијски рекорд са скоро два метара. а остао је само само са 1.30 испод светскога рекорда. Друго место Је заузео опет Немац Бласк са хитцем од 55.04 метара, а трећи је био Швеђанин Ван* гард са 54.83 метара. Бацање чекића почело Је Још пре подне н у излучном бацању испали су сви коЈи нису постигли даљину од најмање од 46 метара. Ову даљину Југословенски такмичари Гонћ и Степншник нису постигли. Изненадна победа у бацању чекића која је донела НемачкоЈ већ трећу златну медаљу изазвала је праву буру одушевљења код публике и канцелар Хитлер срдачно је честитао првопласнраним. Д* ★ Резултат у дизип»у торета (Олнмпнјскн тробоЈ) следећн Је: 1) Терлацо (С А. Д.) 312.5 кгр. (92.5 кгр.. 97.5 кгр. , 122.5 кгр.); 2> Солнман (Егнпат) 305 кгр. (85 кгр.. 95 кгр., 125 кгр.).

Овенс на старту (Телефон-

наЈбржнх тркача света. Са највећем узбуђењем пратнла Је публнка свакн покрет овнх атлетских старова, а нарочито фаворита Овенса. У савршеној тншини одЈекнуо Је револверски пуцањ стартера. У нстом тренутку шест младића полетели су ка цнљу. Односно само њих петорица су стартовалн, Јер Је шести, Швеђанкн, малопре поиликом малог спринга у месту, повредио ногу... Била Је ово заиста знаменнта трка. Немачкн расисти видели су у овоЈ трци борбу раса. Два црнца протнв четнри бела човека, а публнка са географском фантазиЈом снатрала Је ову борбу, борбу контннента. Три Американца против три Европл>анина. Како ће се држати стари свет према полету новог света? Можемо казати да стари свет није се ни држао тако рђаво како су' многи очекивали. Између трн прва има н Европљана. Трећи Је стигао Холанђанин Озендарп са свакако лепим временом 10.5 секунда. Овенс Је био први са 10.3, а Меткалф други са 10.4. ,,Црна локомотнва" остваркла је сва очекнвања Светски првак постигао Је олнмпиЈски рекорд. Он ниЈе могао да постигне своЈ Јучерашњи светски рекорд од 10.2. Алн оваЈ рекорд неће ни бнтн званично признат, Јер Је Јуче дувао в.етар у правцу цнља. тако да се ово време од 19.2 не може сматрати сасвнм реално.

публнку дугачкнм, еластичним корацнма. Летео Је напред и ннЈедног тренутка ниЈе постоЈала сумња да Овенс може бнтн побеђен. ..Црна локомотива" Је остварила сва очекивања. Ф. СТЕФАНОВИЋ

ДВЕ ИЗЈАВЕ ОЛИМПИЈСКИХ РЕКОРДЕРА СПЕЦИЗАЛНОМ ДОПИСНИКУ „ВРЕМЕНА" Џес Овенс и Џонсон говоре о тркачкнм преиму^ствима црначке расе

Берлин, 3 августа. (Телефонски извештај). — После данашње сјајне победе Црнца Џеса Овенса на стази од 100 метара, потражио сам га у олимписком селу у намери да га ннтервЈуншем о његовим ванредним тркачким способностима. Упутили су ме на једну саксонску кућицу. Ту, у истој соби, станују два црначка првака, рекордер у скакању Џонсон и спринтер Џес Овенс. Џонсон ме Је примио врло срдачно. Он Је сигурно наЈвиши атлета на берлинскоЈ олимпиЈади, јер му внсина износи два метра и један сантиметар. Џ^с Овенс коме Је била намењена моја посета позвао ме је Једним краљевским гестом да седнем на његов кревет. НиЈе се много дао молити, већ Је одмах ^ почео да прича. Говорио ми је Овенс је своЈнм стнлом одушевно о својој домовини. Са очевкдним

задовољством Је хвално органнзацију берлинске олимпијаде. Али то ме много ниЈе занимало. Хтео сам од њега дознати, зашто Је он, Џес Овенс, н уопште Црнци, тако добрн тркачи. Али

Берлин, 3 августа, ски иззештај). Данашње време ннје било најзгодниЈе за лаку атлетику. Сунце се показало само за неколнко тренутака кроз цео дан. Пре подне Је пала н ситна хладна киша. На многим тачкама огромног стадиона поЈавилн су се кншобранп. Необнчна слика на овоме месту светске спортске борбе. Овацнје Хнтлеру н Шмелннгу Поподне, међутнм, киша Је престала и стадпон Је био крцато пун када се око 4 сата поЈавио канцелар г. Хитлер. Цела публнка Је устала и приредила му овациЈе. Такве овацнЈе приређене су су само Још једном посетноцу, Максу Шмелингу. боксерском прваку. Кад се он поЈавио у ЈедноЈ ложи публика Је такође устала и срдачно му клицала. Амернканцнма ннЈе нријало хладно време Хчадно време ниЈе најповољннје утицало на енергнју такмнчара, а нарочнто не на оне из Амернке коЈи баш по наЈвећем сунцу даЈу наЈсЈаЈннЈе резултате. Ваљда овоме хладном времену треба прнписати и то, што су Американци подбацили у неким дисциплинзма у коЈнма су до сада бнли увек првн. Нема на свету човека којн може нрестнћн Овенса Главна тачка данашњег дана била Је одлучујућа трка на 100 метара. То Је без сумње Једна од наЈлепшнх олнмпнјских дисцнплина. Прско 100.000 људи су нспунили до последњег места стаднон да би на лицу места сазналн ко ће бнти наЈбржн човек света до пдуће олнмпнЈаде. Бнло Је то заиста уживање коЈе се не заборавља. У одлучноЈ трцн видели смо шест наЈбољих тркача света како су прохуЈали брзином брзог воза, брзином од 60 кнлометара на сат. Резултат Је одговарао очекнвањнма: амернчкн Црнци су се показалн н овога пута као ненадмашнн. Заиста, нема човека Још на свету коЈи бн могао престићи Овенса. Прво Је одржано на 100 метара семифннална трка. У првој овоЈ трцн победно је Овенс са 10.4. другн Је постао Бнков, такође Амернканац. а трећн Шрамбер, Швеђаннн. У другоЈ семифиналноЈ трци првн Је стигао други црначки тркач Меткалф, други Холанђаннн Озендарп. а трећн Немац БорхмаЈер. Метхалф је силно морао да се бори у фннишу да бн стигао пре одлнчног Холанђанива. Немачка публнка била Је одушевљена БорхмаЈером. нако Је стнгао трећн. Он Јс већ 32 годнне стар и нза себе Је оставио мађарску наду, Шнра, као и наЈбољег Енглсза н Канађанина. у савршеној тншинн одјекнуо Јс револверскн пуцаш После Једног сата "одмора, око 5 сатн. дат Је знак за одлучну трку на 100 метара. Жагор коЈн Је до тада владао у стаднону нестао Је. У наЈвећоЈ тншинн поЈавилн су се на стартерскоЈ лнннЈн шесторнца

Немачке цркве прнреднће за време Олимпијаде осим разних богослужења и црквеннх музнчких свечаности, неколнко вечери разннх народности у оквнру коЈпх ће се одржатн релнгнозна предавања у Велнком олимпијском шатору. Поводом овога бискуп немачке евангелистнчке цркве г. Поп нз Загреба позван је од стране Олнмпнјског одбора да 7 о. м. одржи предавање о протестаВтизму у Југославији. Н>. Кр. «В. Војпода од Пнјемонта посетио Је ОлнмпнЈско село, где Је Олнмпијски одбор прнредно ручак у Његову част.

Снновн Дучеа, Бруно и Виторно стнгли су данас пре подне на аеродром ..Темпелхоф". Браћа Мусолннн су допутовали из Рнчонеа. ИзЈавилн су да су пут превалнли без задржавања. иако су наншлн на велнке непогоде и тешкоће у лету. Враћу Мусолнни Је дочекао великн броЈ грађанства н претставннцн властн. Д. У.

Ване Ивановић је дошао трећи у трци на 400 м са препонама

Берлин. 3 августа. (Телефонски извепггај). — Једна од иајестетичниЈих дисциплина на олимпиЈади Је бесумње трка на 400 м. са препонама. У овоЈ дисциплини данас по подне одржане су предтрке. Највише нас је интересирала пета предтрка у којој је трчао наш Ивановпћ, а један од његовнх противника био је н код нас добро познати Грк Мантикас. Оба су ималн јаке протипнике. Фаворнт ове предтрке бно

је Швеђаннн Арескуг. Учествовалн су још у овој трцн Фрич (Чиле), Паднла (Бразилија) н Руштон (Јужна Афрнка). Ивановић је трчао у трећој стазн. Унутрашња стаза је била додељена Мантикасу. Ивановнћ је показао врло добре квалитете у овој трцн и пласирао се као трећи. Али пошто само првн н други улазе у семифннале, он неће учествовати у даљем трчању. Трка Је била узбудљива н по-

Овенс Је стално избегавао дн« ректан одговор. Запгто су Црнцн бољн тркачи Да би га довео на ту тему, испричао сам му да Је Један научник објаснио варредие тркачке способности Црнаца анатомским склопом њиховог тела. Тако Је утврђено да је угао између бутне и карличне кости код црнаца ]аче изражен и да тај повољни угао омогућуЈе рационалниЈи рад мишића при трчању него код нормалних људи. На тај начин црнци у трчању чине кораке за 8 до 10 сантиметара веће него људи беле расе. Џес Овен је махао главом а размишљао нешто. Затим је рекао: — Ово Је биолошки можда тачно, али да ли ова чињеница у.словљава и надмоћцост црначких спринтера, о томе би се још могло дискутовати... Ви знате, да сам четвороструки амерички првак: на стазн од 100 метара, на стази од 200 метара, у скоку у даљину и у троскоку. Ви знате да су два најбржа америчка спринтера Меткаф и Пикок црнци као Ја. Ви знате да Је Тола у Лос Ангелесу поставио два нова рекорда. Ја, међутим, не веруЈем, да се ови успеси америчких црнаца имају приписивати њиховим расним особинама. По мом мишљењу ово је само случајност. Могу вам рећи да у Сједињеннм Државама има читав низ млађих спортиста англо-саксонске расе, који кмају много шанса да на идућој олимпијади претстављају моју земљу. Код млађих црнаца, пак, познајем само мали број такввх будућих рекордера. За четири године много се може мењати. Једино се може рећи да ће црнци увек даватн мали проценат првака. Али то ннје довољно, да се донесе закључак, да смо ми црнцн урођенн спрннтерн. „Као да сам нмао крила" На питање како је постигао светскн рекорд Овенс мн је одговорно: — Не знам нн сам како Је то бнло. Изгледало мн је као да нмам крнла. Преко стадиона сам просто летео. Ова чаробна околина и свечанн моменат Је на мене тако утицао да уопште нисам осетио да трчкм. — Како вам се свиђа стадион и саме свечаностн у Берлину? — То је најлепши стаднон који сам Ја икада у своме жнвоту вндео. Олимпијско село је учинило на мене један утисак, као да се налазим у рају. Свн су мв о томе раниЈе причали, али нисам могао ни замкслитн да се овако нешто може створитн. Пре почетка такмнчења на питање новинара шта мнсли о тркама на 100 и 200 метара као н о скоку у даљ, Овенс је одговорио: — Снгуран сам у своју победу на 100 н 200 метара као и за скок у даљ. Кад трчим, ја обично трчим 30 метара заједно са свнма играчима, а после тога -се од њих одвајам и нзбијам напред, — завршно је Овенс своЈ. , » изјаву. стигаута су врло добра време- Док ово тшШ ао је на. Мантикас 53.8, Бразнлијанац . Ј Падила који је стигао другн ° в , енс ° в т " ене Р' к °->» ™ Ј е п °» е ° 54.2 и Ивановић 54.7. | ^ 1г " каквог У"РГ<авања на треУ другој предтрцн учествовао ј је и наш Баншча, којц је трчао ј »Овенс је најбржн човек на петој стазн. Имао ј; врло ја- | иа С вету», каже Џонсон ке противнике. Фачелна (Итвлн- 0стао С{Ш ^ Џонсоном 0н ми ја), Француза I ајара, Нодброка ј е одмах П очео причатн о свом (Немачка), Ворал (Канада) и колегн Овенсу. Тако сам дознао Шофилда (Амернканца). | да је 0венс студент спортЈи Првн је бно овде Нодброк са Њему Је сад 22 године, а он се 54.7, а други Амернканац Шо- I већ осам годнна бавн првенстве фнлд са 54.8. У семифинале ула- 1 зе још Мађар Ковач са 53.7

Горе:

Г. Хитлер прнма г. Баје Латура. Доле: Доношење олнмпнјске ватре у Берлнн

Белгнјанац Босманс са 53.8 мннута. Првн и другн су бнли у трећој претдтрцн Вајт са Фнлнпннских Острва са сјајним временом од 53.4 и Лоринг (Канада) д. у.

но спортом. По Џонсоновом мншљењу Овенс Је данас најбржн човек у свету, а пре њега ншсо ниЈе поставио такав рекорд. СвоЈ рекорд од 10,2 еекунде на стазн од 100 метара у Чикагу поставио Је без ветра за леђима. ДРАГ. УЛАГА